Nacionalna ekonomija

1.     PREDMET IZUČAVANJA NE (pisao Devetakovic)
1.1.    Šta izučava nacionalna ekonomija

Privrednu stvarnost Srbije iz različitih uglova izučavaju brojne ekonomske discipline. NE je izuzetak, ona na sveobuhvatan način, celovito i svestrano proučava uslove, stanja i promene u ekonomskoj stvarnosti Srbije.
1. Ona je primenjena makroekonomska disciplina pošto se bavi proučavanjem celine privrede na prostoru Srbije, istražuje stanja i promene u makroekonomskim agregatima, uslovima koji ih određuju, međusobnim odnosima sektora i regiona, odnosno pojedinačno ili različito grupisanim po celini. Ima u vidu i međunarodne razmene-sve odnose sa inostranstvom. NE ima drugačiji prilaz i posmatra privredu kao celinu u zbirno iskazanim agregatima koji je određuju (pojedinačni privredni subjekti se grupišu-po sličnosti procesa rada, teritoriji). Bavi se celinom privrede kroz brojne uprosečene izraze stvarnosti- kretanje cena, profitne stope, plate…
2. NE je primenjena disciplina jer je njen predmet posmatranja stvarnost određene zemlje, odnosno njena privreda kao celina. Od ostalih ek. disciplina razlikuje se po celovitosti pristupa, obuhvatu i primenjenim metodama analize.

1.2.    Uloga spoljnog faktora u nacionalnoj privredi

Ekonomski život svake zemlje iziskuje uspostavljanje veza sa drugim zemljama i to je čini otvorenom. Spoljno trgovinska razmena ima pozitivan uticaj na kretanje privrednog rasta i razvoj zemalja. Neophodnim uvozom i izvozom (reprodukciona dobra koja se ne proizvode ili se ne mogu u dovoljnoj Q proizvesti u zemlji) zemlja širi granice zadovoljenja potreba – reprodukcionih ili finalnih. Ekonomski odnosi sa inostranstvom deluju na:

•  rasprostiranje nove tehnike, novih ideja i proizvodnih znanja, novih metoda org i upravljanja
•  međunarodno kretanje kapitala (posebno u savremenim uslovima između najrazvijenijih zem.)
•  kao neophodan mehanizam podele rada i specijalizacije (na osnovu komp. prednosti)

Spoljni faktori nemaju isti uticaj na sve nac. privrede, zavisi od veličine zemlje (manje više zavisne + ako su nerazvijene). Srbija je pod većim uticajem nego kao SFRJ (danas međunarodna saradnja).
Nerazvijene i zemlje u razvoju se suočavaju sa 1. neekvivalentnom razmenom u svetskoj trgovini (izvoz-poljop. proiz., uvoz-industrijski). 2. njihov udeo u svetskoj trgovini je toliko mali da nemaju uticaj na promenu odnosa ponude i tražnje.

1.3.    Odnos između makro i mikro ekonomskih disciplina

Ek. aktivnost se ostvaruje transakcijama između pojedinačnih, mikroprivrednih subjekata, a rezultat je uspostavljanje odnosa između raznih ciljeva i ograničenih sredstava u privredi određene zemlje. Od 30-ih država se umešala i usmerava pojedince u raspodeli ograničenih resursa, tako da se ostvaruju izabrani makroekonomski ciljevi. Pojedinci zadržavaju slobodu izbora, na osnovu sopstvenih prioriteta. Važno je poznavanje ek. prioriteta pojedinca. Makroekonomski pristup se čvrsto oslanja na rezultate mikroekonomskih disciplina. Važno je da se međusobnho ne isključuju. Da bi se za to stvorili uslovi neophodno je postojanje celovitog (integralnog) tržišta i institucionalnog okruženja (kojim se promoviše sloboda ekonomskog izbora).
Pošto postoji veliki broj mikroprivrednih subjekata, ne može se primeniti načelo maksimizacije za svakog od njih. Mikroekonmska saznanja su osnova na kojoj se bazira makroekonomska disciplina, pa onda i NE.