Nasledno pravo

Наследно право у објективном смислу представља скуп правних норми које уређују
имовинскоправне последице смрти физичког лица. У моменту смрти физичког лица се гасе
нека права и обавезе, она која су тесно везана за личност правног субјекта. Већина
субјективних грађанских права и грађанскоправних обавеза је преносива, нису везана за
личност свог титулара, могу се одвојити од њега и пренети се на друго лице. Најважнији
задатак наследног права је да уреди прелазак субјективних грађанских права и обавеза након
смрти њиховог имаоца (да регулише грађанскоправно ступање у права и обавезе покојника).
Нужна претпоставка за примену норми наследног права је смрт физичког лица. То физичко
лице чија имовина прелази на друга лица се назива оставилац. Моменат смрти физичког лица
законодавац означава појмом отварање наслеђа. Оставиочева имовина која као целина у
тренутку његове смрти прелази на друга лица се назива заоставштина (наслеђе, наследство,
наследна маса, оставинска маса). Заоставштину чине само она права и обавезе који су
наследиви и који су припадали оставиоцу у тренутку његове смрти. Лица на која прелази
оставиочева заоставштина као целина се називају наследници, којих може бити један или
више, а тада се говори о санаследницима.