Nezaposlenost – Pojam, vrste i posledice

 
UVOD

Jedan od gorućih problema sa kojima se već duži niz godina suočavaju svetska privreda i društvo, ali i Srbija, je visoka stopa nezaposlenosti.

Svedoci smo svakodnevnog ali čak i učestalijeg upoznavanja sa zvaničnim statistikama nezaposlenosti u regionima oko nas. Sa svih strana smo medijski bombardovani sa ciljem zastrašivanja o porastu broja nezaposlenosti, o velikom broju otpuštanja, nezadovoljstva, bedi i siromaštvu.
Situacija je dodatno pogoršana od prvoga kvartala 2009-e godine kada je proglašena „Svetska ekonomska kriza“ koja je samom svojom pojavom bez ikakvih indikacija uvela strah u kosti radnicima, ali i pobrinula se da direktori velikih kompanija imaju razlog za dodatna otpuštanja. Svedoci smo, da se kod nas u republici Srbiji dosta govori oko povećanja zaposlenosti, oko stranog kapitala koji će nam pretvoriti san u javu, o boljem sutra. Koliko je to zaista istina, koliko se zaista situacija vremenom menja ne možemo tražiti u pukoj reči o boljem sutra, već se moramo okrenuti i uvideti situaciju kakva jeste sada i porediti sa godinama iza nas – sve u cilju realnog sagledavanja situacije, ali i prognoziranja budućnosti.
Pored svega treba i istaći šta uopšte predstavlja pojam nezaposlenosti, ko su prave žrtve sistema, kao i uzrocima pod kojima isto nastaje, koje su to mere sprečavanja daljeg propadanja… Broj nezaposlenih je uvek konzistentan i to se kroz vreme neće menjati. Cilj je smanjiti trenutnu nezaposlenost i dovesti na vagu obe strane gde radno sposobnima neće druga strana ugroziti egzistenciju i održivost.
1. POJAM NEZAPOSLENOSTI
Jedan od osnovih ciljeva makroekonomske politike jeste postizanje pune zaposlenosti. Puna zaposlenost predstavlja stanje u privredi pri kome su svi kapaciteti kojima privreda raspolaže angažovani odnosno svi faktori proizvodnje uposleni. Puna zaposlenost, dakle, ne podrazumeva samo punu zaposlenost proizvodnih kapaciteta, mašina, pogona, već i punu zaposlenost stanovništva i to radno sposobnog stanovništva.

Svi punoletni građani jedne zemlje pripadaju jednoj od tri sledeće grupe:

• zaposleni građani,
• nezaposleni građani,
• građani koji ne pripadaju radnoj snazi.

U zaposlene spadaju svi oni građani koji obavljaju određeni posao puno radno vreme. Građani koji ne pripadaju radnoj snazi su đaci, studenti, penzioneri. Nezaposleni građani su oni građani koji su radno sposobni, ali ne obavljaju nikakav posao. U nezaposlene građane spadaju i oni koji imaju posao, ali ga ne obavljaju puno radno vreme što znači da njihova radna snaga nije u punoj meri angažovana.

Pojam nezaposlenosti može imati različita značenja zavisno o kontekstu u kojemu se koristi. Može opisivati pravno-administrativno stanje odnosno evidentiranost na listi zavoda za zapošljavanje ili pravo na novčanu naknadu za nezaposlene. Ujedno, može označavati stav odnosno spremnost na prihvatanje posla pod određenim uslovima. Može se odnositi i na socijalne teškoće unutar određenog gospodarskog sastava, kao i na neravnotežu ponude i potražnje rada na pojedinim delovima ili na celokupnom tržištu rada.

Nezaposlenost je stanje u kome se deo radno sposobnih članova društva ne može zaposliti primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama i uz uobičajenu platu .

Radnu snagu čini zbir svih zaposlenih i nezaposlenih radno sposobnih građana:

Radna snaga = zaposleni + nezaposleni

Stopa nezaposlenosti kao jedan od najkorišćenijih pokazatelja u makroekonomskim analizama izračunava se kao količnik broja nezaposlenih i ukupne radne snage u jednom društvu:

Nezaposlenost predstavlja jedan od najvećih problema ne samo pojedinačnih privreda već i ukupne svetske ekonomije. Osnovni razlozi zbog kojih je nezaposlenost problem čije zadovoljavajuće rešavanje predstavlja jedan od prioriteta svake privrede su:

nezaposlenost znači da određeni resursi privrede nisu uposleni – neupošljavanje nezaposlene radne snage za posledicu ima nepovratan gubitak dela proizvodnje;
drušvo mora da zbrine svoje nezaposlene članove – socijalna davanja i dodatne povlastice koje nezaposleni dobijaju predstavljaju dodatne troškove koje država mora da pokrije iz javnih prihoda;
nezaposlenost kao posledica gubitka posla dovodi do gubitka dohotka radnika i njegove porodice, ali i do straha, neizvesnosti, emocionalnog i psihološkog stresa;
previše duga nezaposlenost radnika dovodi do gubitka sposobnosti i zastarevanja znanja itd.