Siromaštvo

Под појмом сиромаштво подразумева се мањак материјалних добара потребних за задовољење најважнијих потреба појединца, породице или веће друштвене групе. Простије речено, сиромашни су сви они чији је начин живота испод стандарда који се у друштву у којем живе сматра нормалним. Профил сиромашних људи не може у потпуности да се одреди, с обзиром да је оно разнолико и да се стално мења. Околности сиромаштва у различитим друштвима могу бити веома сличне у многим стварима. Сличне ситуације и околности изазивају и сличне реакције, које се временом могу развити у научено заједничко понашање, а оно је друштвено преносиво са једне скупине на другу. Сиромаштво се данас најчешће сагледава као мултидимензионални концепт. Димензије које су идентификоване као значајне за разумевање и концептуализацију појма сиромаштва су: материјални стандард (доходак, потрошња и имовина), здравље, образовање, активности појединца (укључујући и рад), политички утицај, социјални контакти и везе, животна средина и несигурност (економска и физичка). Људи који се у неком периоду нађу у неповољном положају у неким другим аспектима живота, често имају већу вероватноћу да ће живети у сиромаштву. Велике шансе да у неком периоду свог живота буду сиромашни имају незапослени, људи који раде пола радног времена, људи чија су радна места несигурна, стари, болесни, инвалиди, жене, деца, млади, чланови већих породица, чланови етичке мањине итд. Сиромаштво је широко распрострањено и код старијих људи који живе од своје пензије, пошто су им приходи знатно смањени у односу на примања која су имали у току свог радног века. Када мислимо на децу, на пораст сиромаштва међу њима утичу висока стопа незапослености родитеља, све већи број послова који су лоше плаћени па не могу да приуште приходе који су довољни за издржавање породице, као и пораст броја самохраних родитеља.  Како би сиромаштво могло боље да се сагледа, оно се дели на апсолутно сиромаштво (беду) и релативно сиромаштво.