Obveznice

UVOD

Pre nego što detaljnije objasnimo termin-obveznice, potrebno je razjasniti pojam hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti su pisane isprave o određenom imovinskom pravu koje je moguće ostvariti na osnovu vlasništva nad istim. Pra početke hartija od vrednosti možemo naći još u Vavilonu (VII vek pre nove ere). Razvojem robno-novčane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na posebnom tržištu.
Hartije od vrednosti možemo klasifikovati prema različitim kriterijumima: a) po ročnosti na kratkoročne i dugoročne, b) prema pravu koje nose na dužničke i vlasničke i dr. Dugoročne hartije od vrednosti su akcije i dugoročne obveznice, dok su kratkoročne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga.
Obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se dužnik (zajmoprimac) obavezuje da će vratiti zajmodavcu (investitoru) pozajmljeni novac i platiti kamatu za određeni vremenski period.
Drugim rečima, obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se njihov emitent (u ovom slučaju država) obavezuje da vlasniku obveznice (odnosno deviznom štediši) isplati o roku dospeća iznos koji je na njima naznačen.

Klasifikacija obveznica

Obveznice možemo podeliti prema najrazličitijim kriterijumima (prema tipu emitenta, metodu otplate, načinu obezbeđivanja otplate, roku dospeća itd). U zemljama koje imaju razvijeno finansijsko tržište postoji dominacija dugoročnih u odnosu na kratkoročne obveznice. U tim zemljama, definicija rokova dospeća za dugoročne obveznice je od 10 do 30 godina, za srednjoročne od 5 do 10 godina. Na domaćem tržištu hartija od vrednosti postoji dominacija kratkoročnih obveznica u odnosu na dugoročne, što je karakteristika tržišta u razvoju, ali i velikog opreza investitora.

Postoje različite vrste obveznice.

1. prema roku dospeća, dele se na:
kratkoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je kraći od godinu dana
dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana.

2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na:
obveznice na ime – koje imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem – pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice. Novi vlasnik, prilikom naplaćivanja svojih prava po osnovu obveznice, obavezno mora prezentovati i sam indosament.
obveznice na donosioca – koje imaju navedeno da glase na donosioca. One se na neko drugo lice prenose prostom predajom. Njihova bitna razlika u odnosu na prethodnu vrstu obveznica je u tome što emitent neće izdati vlasniku novu obveznicu u slučaju njenog gubitka.

3. prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na:
obveznice bez kupona – kod kojih se kamata isplaćuje odjednom – o roku dospeća i koje kao takve nemaju kamatne kupone