Organizacija poslovanja Beogradske berze

Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo određenim pravilima kupuje određena roba. Samo ime berza ima više tumačenja: jedni smatraju da potiče od francuske reči „bourse”, koja je označavla mesto gde su se sastajali trgovci, drugi smatraju da potiče od italijanske reči „borsa”, što znači kesa ili novčanik, a treći da potiče od grčke reči „byrsa”, što znači oderanu kožu. Neki su opet mislili da termin berza potiče od imena bogate porodice Van der Burse iz Briža, ispred čije se kuće nalazila jedna od prvih berzi. Prema ovome, prvi tragovi organizovane berze javljaju se u XV veku. Međutim, moderne berze kakve danas poznajemo počinju svoj razvoj krajem XVIII veka.1

Berza se definiše kao regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojima će se trgovati, kao i sa kriterijumima kojima se definiše pitanje članstva na berzi. Iz navedene definicije zaključuje se da je berza institucija koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja.

Berza ne određuje cenu hartija od vrednsoti sa kojima se trguje, ona samo definiše pravila za odvijanje aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku određuje cena hartija od vrednosti U donošenju pravila poslovanja berze su potpuno samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnost koja je delatnost posebnih berzanskih sudova – arbitraža.