Osnovi informacionih sistema – Štampač

UVOD

Potreba da se određene informacije iz računara prenesu na papir dovela je do izrade posebnih uređaja za štampanje teksta i/ili slike na papir. Takve posebne uređaje koji ispisuju željene podatke na papir nazivamo štampačima (engl. Printer). Štampač je jedan od najčešće korišćenih izlaznih jedinica na računaru, čija je osnovna funkcija da na neki materijal poput papira, pravi fizičku kopiju nekog teksta i/ili slike, koja se u elektronskoj formi nalazi na računaru. Prvi mehanički štampač na svetu proizveden je davne1938. godine pod nazivom Xerox. Ovi štampači su radili kao pisaće mašine koje su imale glavu za štampanje sačinjenu od matrica igala, koja se pomerala napred-nazad uz osovinu dok se papir previjao ispod nje. Nakon Xerox-a dolazi do razvoja novih tehnologija za štampanje na papir, što dovodi do razvoja naprednijih štampača. Danas štampače najčešće delimo na štampače sa udarom i bez udara. Štampači sa udarom su matrični štampači, a štampači bez udara su laserski i ink-jet štampači. Ink–jet štampači se najčešće koriste za kućnu upotrebu. Kod ovih štampača glava za štampanje je od mikroskopskih rupa, kod kojih mali zagrevajući elementi okružuju rupe. Laserski štampači koji su tek u poslednjih nekoliko godina postali pristupačni za kućne korisnike, rade na principu projekcije kopije na sjajni, statično-naelektrisani cilindrični „bubanj” koristeći laserski snop. Velika ponuda različitih modela štampača na tržištu za potencijalnog kupca, može predstavljati velik problem pri odabiru. Običnim korisnicima štampač je potreban za kućne potrebe ili za manji kancelarijski rad. Tip štampača koji će odabrati, zavisi od toga  da li će se štampati  tekst, grafikon, ili fotografije u crno beloj ili kolornoj štampi. Ukoliko se zna da će tekstualni dokumenti činiti većinu potreba za štampanjem, onda je crno beli štampač najpogodniji . Ali zato, za većinu grafikona i fotografija biće  potrebna kolorna štampa. Što znači da će morati izabrati ili Ink-Jet , ili laserski štampač. Takođe zaposleni u kancelarijama moraju pored personalnih štampača, imati i višenamenske, laser ili portabl štampače za svoje potrebe.

1. ISTORIJA

Prvi štampač je nastao davne 1938. godine, i osmislio ga je Čester Karlson. Bio je baziran na procesu suve štampe zvanom elektrofotografija, poznatiji pod nazivom Zeroks (Xerox). Posle toga prvi brzi printer je osmišljen 1953. i koristio se na takozvanom UNIVAC računaru. Prvi pravi laserski štampač zvani EARS razvijen je u Xerox-ovim labaratorijama 1969. a kompletiran je 1971. Prema Xerox-ovim podacima, prvi Xerox 9700, koji je pušten u prodaju, bio je direktni potomak, EARS-a. Nakon toga se IBM uključuje u trku 1976. a istorija razvoja ih vodi do početka ’90-ih godina, kada su kroz kompaniju HP (Hjulet Pakard) i popularnim modelom LaserJet 4, ušli u masovnu upotrebu. Smatra se da je od tih godina postao kućni ili kancelarijski uređaj,  jer pre toga su samo retki mogli priuštiti sebi tako nešto. U svetu ink-jet štampe je stvar bila poprilično slična. 1976. godine je izmišljen prvi inkjet štampač, ali je tek 1988. ponovo kroz HP postao dostupan za kućnu upotrebu, sa cenom od 1000$ prvi takozvani DeskJet je stigao na tržište. Na našem tržišu se sada može kupiti HP DeskJet po ceni od 50$ sa višestruko boljim performansama i mogućnostima u odnosu na model iz ’88. Tok razvoja i upotrebe ovih štampača je jasan, a njihova pojava u domaćinstvima i kancelarijama je svakodnevica. Još sredinom ’70. velike kompanije su shvatile potencijal ink-jet štampača i od tada radile na njihovom razvoju.  Od 1976. godine pa do danas različite konkurentske kompanije vode veliku „bitku“ oko izuma novih i naprednijih štampača, a sve sa osnovnim ciljem; stvaranjem što boljeg i jeftinijeg štampača koji daje vrhunski kvalitet štampe. Najmanji štampač na svetu proizvela je 2002. godine firma „Brother“: MW – 100 (dimenzija 16x10x1,75 cm). Ovaj štampač, smatra se trenutno najmanjim štampačem na svetu. Ovaj ručni štamapač koji je veličine kompjuterskog miša i težine 300 grama, štampa do veličine A 4, a trenutno košta oko 360 €.