Podela nafte

KLASIFIKACIJA
Prema definiciji nafta (takođe se naziva i sirova nafta) je mešavina gasova, tečnosti i čvrstih jedinjenja ugljovodonika. Nafta se javlja deponovana u sedimentnim stenama širom sveta i sadrži male količine jedinjenja koja sadrže azot, kiseonik i sumpor kao i količine metala u tragovima (Bestougeff, 1967; Colombo, 1967; Hobson i Pohl, 1973; Thornton, 1977; Considine i Considine, 1984). Zbog toga definisanje nafte kao mešavine ugljovodonika proizilazi iz ove definicije. Ali potrebna su određena pojašnjenja.
Kao što je već istaknuto definicija nafte i naftnih derivata je raznolika, nesistematična, različita, često arhaična i tek od nedavno se pokušavaju definisati ove materije na smislen način. U svakom slučaju, razvili su se pokušaji klasifikacije nafte što je svrha ovog poglavlja, da prikaže ove metode i prezentuje ih za dalja razmatranja.
Nafta je definisana  kao prirodna mešavina ugljovodonika u tečnom stanju, koja može sadržati jedinjenja sumpora, azota, kiseonika, metala i drugih elemenata (ASTM, 2005). Konkretnije, nafta se takođe može definisati i kao (ITAA, 1936)

   1. Bilo koji prirodni ugljovodonik u tečnom, gasnom ili čvrstom stanju
2. Bilo koja prirodna mešavina ugljovodonika u tečnom, gasnom ili čvrstom stanju
3. Bilo koja prirpdna mešavina jednog ili više ugljovodonika bilo u tečnom, gasnom ili čvrstom stanju i jednog od sledećeg, vodonik sulfid, helijum i ugljen dioksid.

Definicija podrazumeva naftu definisanu paragrafima (1), (2) ili (3) koja se može transformisati u  prirodni rezervoar.
Jedna od mana prilikom pokušaja  klasifikacije nafte, u poređenju sa klasifikacijom uglja, je da osnovni sastav nafte (poglavlje 6) nije isti kao i za ugalj (Lowry, 1945, 1963; Meyers, 1981; Hessley, 1990; Speight, 1994). Odnosi elemenata  u nafti variraju malo preko uskih granica uprkos različitim varijacijama fizičkih svojstava počev od  lake (konvencionalne) sirove nafte do bitumena sa druge strane. Prema tome, kao rezultat velikih različitosti organskih konstituenata i fizičkih osobina, koje mogu imati značajnu ulogu pri formiranju nafte, nije iznenađujuće što  postoje velike različitosti u sastavu i svojstvima pri pokušaju definisanja nafte.Svrha ovog poglavlja je da prikaže ove pokušaje klasifikacije nafte i ispita razvoj u pogledu moderne upotrebe i da postavi mazut i katran u pravu perspektivu.

Kao i ugalj, nafta posjeduje različita fizička svojstva, ali ona su mnogo manje definisana nego u sistemima klasifikacije uglja. Opšta klasifikacija nafte na komercijalnu naftu, mazut (teško ulje) i ekstra teško ulje ne podrazumeva samo pregled nekoliko svojstava nego i saznanje o načinu pronalazka. Međutim, može se uspostaviti veza između različitih fizičkih osobina. Kako svojstva kao što su viskozitet, gustina, tačka ključanja i boja nafte mogu da variraju krajnja ili osnovna analiza varira, kao što je već spomenuto, preko uskog opsega za veliki broj uzoraka nafte.
U pogledu osnovnih sastojaka nafte, udeo ugljenika je relativno konstantan, dok su udeli vodonika i drugih heteroatoma zazslužni za razlike nafte. Azot, kiseonik i sumpor mogu biti prisutni u tragovima u nafti, koja se sastoji uglavnom iz ugljovodonika. Sa druge strane, sirova nafta koja sadrži 9,5% heteroatoma ne mora u sebi sadržati čiste ugljovodonike ukoliko je prisutan samo jedan od elemenata (azot, kiseonik ili sumpor) u molekulu.