Seminarski rad
4 оd 20
adekvatan način shvatiti suštinu i karakteristike modernog terorizma bez razumevanja širih
kulturnih, socijalnih, ekonomskih i političkih okvira u kojima se realizuje. Pošto je koncipirana
i definisana na one koji imaju kontradiktorne interese i cilјeve, tema terorizma je dosta
kompleksna, teška i neobjašnjiva i postoji veliki raskorak u uspostavlјanju konsenzusa među
teoretičarima koji se bave ovom temom.
Danas terorizam sve više poprima međunarodni karakter jer se komanda i kontrola
terorističkih grupa, regrutovanje, obuka, aktivna dejstva i cilјne grupe mogu nalaziti u različitim
zemlјama. Jedna od osobina koja definiše terorizam 21. veka jeste složenost jer on predstavlјa
sublimaciju toliko različitih aspekata lјudskog iskustva, uklјučujući sfere kao što su: politika,
psihologija, filozofija, vojne strategije i istorija.
Teroristički pokreti su produkt političkih i vojnih sukoba, hroničnih etničkih i verskih
tenzija, kao i lošeg upravlјanja. Dok epistemiologija i sprovođenje zakona pružaju korisne uvide
u ovaj fenomen, oni ne uspevaju da detektuju inherentnu složenost onoga što je u osnovi
sistemskog problema. Svaka država ponaosob i međunarodna zajednica teže da se raznim
instrumentima i metodama suprotstave savremenom globalnom terorizmu čije suzbijanje
predstavlјa jedan od prioriteta moderne države u cilјu zaštite njenih osnovnih civilizacijskih i
demokratskih tekovina. Veliki broj zemalјa u svetu nastoji da njihov protivteroristički sistem
odbrane bude besprekorno preventivno efikasan i, ukoliko u tome uspeju, svode na minimum
mogućnosti terorista da ugroze vitalne vrednosti društva.
Delovanje obaveštajnog aparata samo je jedan od činilaca tj. načina za suzbijanje
terorizma. Obaveštajna služba predstavlјa značajan faktor u borbi protiv terorizma jer je
suštinski problem u borbi protiv ove globalne pošasti njegova identifikacija u čemu obaveštajna
služba predstavlјa „prvu liniju odbrane“. Nephodnost suprotstavlјanja terorističkim napadima
iziskuje angažovanje svih kapaciteta države, a naročito obaveštajnih službi, kao organa sa
prevashodno preventivnom ulogom na ovom polјu, a koje su jedine kompetentne da primenjuju
konspirativne metode i sredstva u cilјu otkrivanja nosilaca tajnih priprema i delatnosti koji
predstavlјaju pretnju po bezbednost jedne države.
Transformacija bezbednosnih službi, kao posledica događaja od 11. septembra 2001.
godine u zemlјama tzv. tradicionalne demokratije, uslovila je unutrašnje promene u delovanju
obaveštajnih struktura, osavremenjivanje metoda i delovanja, kao i njihovu povezanost na
međunarodnom planu, ali i postavila izazov zaštite lјudskih prava. Međunarodne obaveštajne
aktivnosti predstavlјaju neke od najkontroverznijih aspekata „rata protiv terorizma“.
Seminarski rad
5 оd 20
Ukoliko jedna država teži da zadovolјi nacionalne strateške cilјeve i porazi terorizam,
neophodno je da se obrati pažnja na prikuplјanje i analiziranje obaveštajnih podataka o
teroristima, a zatim da se temelјno šire i „distribuiraju“ obaveštajni „produkti“ onim
organizacijama koje su najbolјe opremlјene da ih adekvatno implementiraju u odlučnim
akcijama protiv terorističkih kolektiviteta. Obaveštajne službe predstavlјaju najosetlјiviji
zaštitni bezbednosni štit za jednu državu i uglavnom rade u senci, razvijaju izvore i prodiru u
redove neprijatelјa sa cilјem prikuplјanja informacija od vitalnog značaja za opstanak zemlјe.
Nјihov značaj je ogroman jer je suštinski problem u borbi protiv ove globalne pošasti zapravo
njegova pravovremena identifikacija.
Na osnovu tako prikuplјenih podataka, obaveštajne službe analiziraju i procenjuju
ugroženost zaštićenih dobara i preduzimaju preventivne mere ili upućuju svoje procene
donosiocima spolјnopolitičkih i drugih državnih odluka koji dalјe sintetizuju ta obaveštajna
saznanja u cilјu formiranja adekvatne strategije nacionalne bezbednosti i zaštite sopstvenih
državnih interesa.
Pretnja transnacionalnog terorizma značajno je preoblikovala međunarodnu razmenu
obaveštajnih podataka, jer su za razliku od tradicionalnih ratova u kojima je neprijatelј bio
prepoznatlјiv, lako lociran, uočlјiv i uglavnom predvidiv, terorističke mreže fleksibilne, visoko
mobilne i nisu ograničene međunarodnim zakonima. Kao rezultat toga, veći fokus je stavlјen na
obaveštajnu delatnost koja omogućava državama da predvide ono što je teško predvidlјivo. U
sveopštoj borbi protiv globalnog terorizma obaveštajni podaci su, bez sumnje, od klјučnog
značaja za uspeh nacionalnih i međunarodnih kontraterorističkih operacija i iz tog razloga je
obaveštajna aktivnost jedan od klјučnih segmenata nacionalne moći.
1.1.Pojam i definisanje terorizma
Terorizam kao društvenu pojavu mnogi su pokušali definirati, ali niti jedna definicija
nije bila dovolјno široka da obuhvati sve njegove manifestacije, niti dovolјno precizna da ukaže
na razne podvarijante u vrlo sličnim ili gotovo istim načinima ispolјavanja.
Kao specifična politička pojava, terorizam se u teoriji formuliše kao vid političkog
kriminaliteta kojim se putem nepredvidivog nasilјa teže ostvariti određene promene u društvu.
