Spirohete

1. Uvod
Spiroheta (lat. Spirochaeta, od grč. speira — ono što je uvijeno i grč. chaite — kosa, vlas) naziv je za grupu gram negativnih bakterija u obliku spralne niti. Spirohete obuhvataju slobodnoživeće vrste ali i vrste koje su paraziti životinja i čoveka, kao i one koje uzrokuju bolesti. To su anaerobne, fakultativno anaerobne i aerobne bakterije. Njihova dužina varira od nekoliko do 500 μm, a dužina od 0,25 do 1,5 μm, dok im je dužina od 5 do 500 puta veća od debljine. Zbog male debljine ćelije spirohete je teško uočiti, pa je za njihovo posmatranje potrebno upotrebiti fazni kontrast i tamno polje.
Ćelijski zidovi ove bakterije su relativno meki. Spirohete mogu da se savijaju rotiraju oko svoje uzdužne ose i kreću talasasto, zahvaljujući aksijalnim filamenatima , njihove aksijalne niti polaze sa krajeva ćelije prema centru, gde se preklapaju. Kreću se pomoću filamenata na tri načina: okreću se oko osovine, poprečno se savijaju i zmijolikim pokretima. Zahvaljujući ovim načinima kretanja one ostaju pokretne i u sredinama u kojima druge bakterije gube svojstvo pokretljivosti.U toku kretanja ćelija se često uvija i izvija, ali uvek ostaje spiralna. Spirohete mogu da smanje svoje telo, a patogene spirohete su u stanju da izazivaju infekcije u ciklusima (kao na primer kod povratne groznice). Takođe su sposobne da plivaju, sve dok ne dođu u kontakt sa čvrstom površinom. Mogu se naći uglavnom u vodenim sredinama, kao što je sediment i mulj bara, u jezerima, rekama, okeanima.
Najznačajniji rodovi spiroheta su :
– treponema (lat. Treponema),
– leptospira (lat. Leptospira) i
– borelija (lat. Borrelia) .

2. Treponema
Dve najznačajnije vrste treponema su Treponema pallidum i Treponema carateum. Vrsta Treponema pallidum ima tri podvrste ( Treponema pallidum subspecies pallidum , Treponema pallidum subspecies pertenue , Treponema pallidum subspecies endemicum) Sve su morfološki identične, uzrokuju isti serološki odgovor kod domaćina i osetljive su na penicilin. Organizmi se međusobno razlikuju na temelju epidemioloških svojstava i kliničke slike. Treponema pallidum subspecies pallidum uzrokuje lues ili sifilis, Treponema pallidum subspecies endemicum uzrokuje endemijski sifilis (bejel), dok je Treponema pallidum subspecies pertenue uzročnik bolesti koja se naziva jaws. Treponema carateum uzrokuje pintu. Pored navedenih formi treponema u prirodi postoji još veliki broj njih kao što su: T. denticola, T. parvum, T. socranskii, T. vincetii, T. pectinovorum i druge.
Treponema pallidum je tanka, spiralno zavijena bakterija (5-14 pravilnih navoja koji se ne dotiču), dužine od 6 do 20 µm. Na svakom kraju ima tri periplazmatske flagele. Kreće se rotacijom i obrtanjem oko uzdužne osi. Ne može se bojiti anilinskim bojama, ali se može prikazati metodom impregnacije ili tuš-metodom po Burriju . Za posmatranje žive spirohete može se koristiti mikroskopija u tamnom polju ili fazno kontrastna mikroskopija. Takođe, mogu se bojiti antitelima koja su obeležena fluorescentnom bojom. Patogene treponeme ne mogu se uzgajati na veštačkim hranjivim podlogama, nego samo aviruletni sojevi. Treponema je ranije bila svrstavana u striktne anaerobe, ali danas je poznato da može razgrađivati glukozu i oksidativnim putem. Genom T. pallidum je cirkularan hromozom koji sadrži 1.138.006 bp i sadrži 1.041 otvoreni okvir čitanja (engl. Open Reading Frame – ORF). Ovaj relativno mali bakterijski genom podržava pretpostavku da ova treponema zavisi od biosintetskih puteva, odnosno makromolekula domaćina.
T. pallidum ne preživljava van sisara kao domaćina, a sposobnost infektivnosti se gubi nakon nekoliko sati ili dana. Ova bakterija pokazuje ograničenu toleranciju na toplotu, osetljivost na kiseonik što utiče na njenu replikaciju in vivo, kao i in vitro. Za razliku od mnogih nepatogenih treponema, virulentne treponeme, uključujući T. pallidum, ne mogu se kultivisati in vitro, iako se ograničena deoba može dobiti u kulturi tkiva. Bakterije zadržavaju pokretljivost u visoko obogaćenim i specifično definisanim medijumima do 7 dana na 35ºC i do 48 h na 37ºC u ugljen dioksidom obogaćenoj podlozi. Od antibiotika veoma je osjtljiva na penicilin, tetracikline i makrolide, tako da se ovi antibiotici koriste u terapiji. Bakterije mogu zadržati vijabilnost u tečnom azotu, u organizmu mnogih sisara i smanjenu na temperaturi od -70ºC. Zečevi su laboratorijske životinje koje se najčešće koriste za održavanje virulentnih organizama.Prema tome, uprkos sniženim metaboličkim kapacitetima, osetljivosti na kiseonik i smanjenoj pokretljivosti u sredini koja ima nižu temperaturu od temperature tela, T. pallidum poseduje sposobnost da prodre i preživi u mnogim organima i tkivimaT. pallidum ima komplikovanu antigenu strukturu i veliki broj antigena. Od treponemskih antigena opisuje se lipopolisaharid, koji se nalazi u spoljašnjoj ovojnici treponeme i ima funkciju grupno-specifičnog antigena, termolabilni protein koji se nalazi u bakterijskoj ćeliji i koji je takođe grupno-specifičan, antigen flagelina, antigeni spoljašnje ovojnice (npr. adhezini) i antigen koji je veoma sličan kardiolipinu. Proteini spoljašnje membrane učestvuju u adherenciji bakterije na površinu ćelije domaćina.