Polozaj lirskog subjekta u poemi “Strazilovo”

1. UVOD

Da bi se odredio položaj lirskog subjekta u poemi, rad je podeljen na nekoliko poglavlja:
• Lirika Miloša Crnjanskog
• Inspiracija za pisanje poeme
• Motivi u poemi
• Prostor u poemi

• Vreme u poemi
• Sudbina lirskog subjekta

Na početku rada pažnja se posvećuje lirici Miloša Crnjanskog (navode se njene najvažnije osobenosti), sa posebnim osvrtom na poemu Stražilovo. Ističe se razlika između Lirike Itake i Stražilova. Prilikom utvrđivanja teorijsko-inspirativne osnove za pisanje ove poeme navode se karakteristike sumatraizma. Razjašnjava se zašto je Stražilovo poema iako nema sve njene žanrovske karakteristike. Ističe se uticaj B. Radičevića i njegove sudbine na nastanak poeme. Važno je istaći i najfrekventnije motive. Pažnja se posvećuje i prostoru (lirski subjekat luta, traga za novim predelima, a čezne za zavičajem) i vremenu (prošlost, sadašnjost i budućnost su povezani), a zatim i sudbini lirskog subjekta (i pesnika). Lirski subjekat se identifikuje sa B. Radičevićem.
Na kraju sledi zaključak koji predstavlja sintezu važnih rezultata do kojih se došlo tokom rada.

2. POLOŽAJ LIRSKOG SUBJEKTA U POEMI STRAŽILOVO
2.1. Lirika Miloša Crnjanskog

Među onim piscima koji su dvadesetih godina nazvani odlučno posleratnim piscima, Miloš Crnjanski je bio najefikasniji stvaralac takve literature. On je postao vodeće ime poezije i proze toga vremena.
Bio je izuzetno talentovan, elegičan, senzualan, pre svega lirik. Sledbenik je Branka Radičevića, tvorca srpske lirske pesme. Kako ističe Jovan Deretić , Crnjanski je raskinuo s formalizmom našeg parnasa i simbolizma, odbacio nacionalni i socijalni utilitarizam i “sve korisne, popularne, higijenske dužnosti” koje “ljudi bez osećanja za umetnost” nameću poeziji.
Objavljuje skoro jednu za drugom tri knjige:
• Lirika Itake
• Priče o muškom
• Dnevnik o Čarnojeviću.
Lirika Itake izraz je razočarenja koje nastaje posle rata, pevanje moernog Odiseja, povratnika iz rata. Odlikovala se jednom slobodom koju je uzela da joj ništa ne bude sveto, u ime novih, profanih vrednosti, unela je i autentičan anti-ton u našu poeziju .
Stihovi u Lirici Itake su često bili neartikulisani, a jezik pomalo zapušten.
Prisutan je i nirvanistički kompleks. Sve se “rastapa”, vidljivo prelazi u nevidljivo, biće u nebiće. na kraju ostaju samo tajanstvene veze među stvarima, koje dovode u blizinu ono što je rasuto u prostoru i uspostavljaju novu prisnost između pesnika i sveta. To novo osećanje pesnik naziva sumatraizmom. U svet, opustošen, prazan, bez boga, ono unosi blagost sveopšte, kosmičke ljubavi. Na vrhuncu te odiseje, kosmičke i kosmopolitske, javlja se ponovo čežnja za zavičajem .
Najduže pesme M. Crnjanskog, koje se mogu nazvati i poemama su:
• Stražilovo
• Serbija
• Lament nad Beogradom.