Porodično pravo

Starateljski odnos kao bračna smetnja?Starateljstvo je bračna smetnja odnosno uzrok apsolutne ništavosti braka. Dok traje starateljstvo zabranjen je brak između staraoca i štićenika. Razlozi ove zabrane nalaze se u lično-pravnoj sferi (jer je ovaj odnos često sličan roditeljskom odnosu) i u imovinskopravnoj (da bi se sprečile moguće zloupotrebe staratelja).

Dejstvo braka?Brak se smatra zaključenim onog trenutka kada bračni dugovi daju saglasnu izjavu volje.  Kada govorimo o dejstvu braka moramo reći da on ima kako moralna tako i pravna dejstva. Prava i dužnosti supružnika čine njegov bračni status. Posledice braka na lični status bračnih drugova obuhvataju sledeće činjenice. Posledice braka na lično ime, princip ravnopravnosti polova. Svaka kombinacija je dozvoljena. Mogu zadržati svoje prezime, dodati svom prezime supružnika, . Bračni drug koji je prilikom zaključenja braka promenio prezime, posle završetka braka može uzeti prezime koje je  ranije nosio  (u roku od 60 dana) i podnosi se matičaru izjava.Posledice braka na državljanstvo, brak omogućava olakšani postupak naturalizacije.Posledice braka na poslovnu sposobnost, zaključeni brak maloletnika na osnovu sudske dispenzacije dovodi do sticanja potpune poslovne sposobnosti
Lična prava i dužnosti: obaveza vođena zajedničkog života, obaveza uzajamnog pomaganja i poštovanja, sloboda izbora rada i zanimanja, obaveza vrednosti. Ova lična prava i dužnosti su imperativnog karaktera.Vođenje domaćinstva, sporazumno određivanje mesta stanovanja, su dispozitivnog karaktera.

Vanbračna zajednica?Postoje tri konstitutivna elementa pojma vanbračne zajednice: zajednica života vanbračnih partnera (podrazumeva sveobuhvatnu relaciju u sferi emotivnih, seksualnih, ekonomskih i drugih potreba žene i muškarca), dužina trajanja zajedničkog života (treba da bude trajna, vremenski period nije presudan već namera partnera za trajnošću njihove zajednice), nepostojanje zakonom predviđenih bračnih smetnji.  Znači, zajednica života je uslov za postojanje vanbračne zajednice uz monogamnost i dužinu trajanja.
Vanbračna zajednica je zajednica života jednog muškarca i jedne žene koja je duže trajala, čije je postojanje poznato trećim licima. Koja nastaje njihovim saživljavanjem i prestaje prestankom namere ostvarivanja te zajednice.

 
Prestanak usvojenja?Usvojenje može prestati samo poništajem i to ako je ništavo ili rušljivo. Usvojenje se ne može raskinuti. Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni zakonom. Rušljivo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi. Rok za tužbu je godinu dana od prestanka prinude, odnosno saznanja o zabludi. Za poništenje usvojenja stvarno je nadležan osnovni sud. Mesna nadležnost određena je prema mestu gde se nalazi organ starateljstva pred kojim je usvojenje zasnovano. Pravnosnažna sudska odluka dostavlja se organu starateljstva koji je zasnovao usvojenje i on donosi rešenje kojim poništrava ranije rešenje o novom upisu rođenja usvojenika, čime se osnažuje prethodni upis u matične knjige rođenih. Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlučuje organ starateljstva.
Pojedina prava deteta?Pravo deteta da zna svoje poreklo: dete sa navršenih 15 godina života i kada je sposoban za rasuđivanje dozvoljen mu je uvid u matične knjige.Pravo deteta da živi sa svojim roditeljima: sa 15 godina u slučaju razvoda dete može samostalno da odluči kod kojeg roditelja želi da živi.Pravo na razvoj: dete ima pravo da mu se obezbede najbolji životni usloviPravo deteta na mišljenje: pravo da izražava svoje stavove, da se njegovo mišljenje ceni, da traži obaveštenja kako bi moglo da formira svoje mišljenje.Kada govorimo o dužnostima deteta one su vezane za njegovu psiho-fizičku zrelost i nisu imperativnog karaktera.. Dete ukoliko ima prihode od imovine dužno je da učestvuje u izdržavanju.