Pravo evropske unije

Sa ciljem povećanja preglednosti, prikaz razvoja evropskih integracija se može podeliti na nekoliko vremenskih perioda. Uprkos postojanju raznih kriterijuma za podelu, najčešće se primenjuju (koriste) oni koji se vezuju za izvesne istorijske trenutke1 koji su obeležili razvoj evropske ideje. Proces evropskih integracija se može podeliti na sledeće periode: 1. Počeci razvoja i stvaranje carinske unije (od 1951-1985. godine); 2. Uspostavljanje Zajedničkog tržišta (od 1986-1992. godine); 3. Stvaranje Evropske ekonomsko-monetarne unije (od 1993-2003. godine) i 4. Proširenje EU i Lisabonski sporazum (od 2004. godine).

2) Evropske integracije od 1948. do 1958. Godine

1950. godine, 9. maja, predstavljen je plan za osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik. Šest evropskih država – Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg – zaključile su 1951. godine u Parizu Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik („Pariski ugovor”), koji je stupio na snagu 1952. godine, sa rokom važenja od 50 godina. Ovim ugovorom države osnivači su se sporazumele da kao ravnopravni partneri vode zajedničku i usklađenu politiku u važnoj oblasti proizvodnje i trgovine ugljem i čelikom. S tim ciljem, kao institucije/ organe međunarodne organizacije koju su osnovali, obrazovali su Visoku službu, Savet (ministara), Zajedničku skupštinu i Sud.