Pravo spoljne trgovine

Spoljnotrgovinsko poslovanje
 
1. U cemu se sastoji specidicnost spoljnotrgovisnkog posla?

Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim
zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao.

Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu vrednost isporucene robe.

Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe.

Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim
uslovima placanja.

Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim
uslovima.

Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod
privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova.

Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje trgovine.

Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja