Primena lekova kod bolesnika sa bubrežnom i hepatičnom insuficijencijom

Bolesnici sa bubrežnom insuficijencijom najčešće imaju promenjene farmakokinetičke parametre i kod njih se registruje promenjena apsorpcija, distribucija, vezivanje za proteine, biotransformacija i ekskrecija lekova. Eliminacija mnogih lekova je zavisna odbubrežne filtracije, sekrecije i reapsorpcije. Glomerularna filtracija (GF) je smanjena kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom, tako da je klirens lekova koji se eliminišu dominantno tim putem smanjen. Zbog toga je doziranje lekova različito u odnosu na bolesnike sa zdravim bubrezima [1].
Insuficijencija jetre predstavlja oslabljenu funkcionalnu sposobnost jetre kao posledicu akutnog ili češće hroničnog oboljenja jetre. Najčešći uzroci su virusi, alkohol, lekovi ili različiti metabolički poremećaji. Najčešći klinički znaci su žutica, kožne i endokrine manifestacije, temperatura i septikemija, hematološki poremećaji, neurološke promene (hepatična encefalopatija), hiperdinamska cirkulacija, ascites (tečnost u trbušnoj duplji) i izražena malaksalost [2].

2. PRIMENA LEKOVA KOD BOLESNIKA SA BUBREŽNOM INSUFICIJENCIJOM

2.1. Farmakokinetika lekova kod bubrežne insuficijencije

Farmakokinetika lekova kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom ima sledeće karakteristike [3]:
• Aktivni metaboliti izraženog polariteta se mogu akumulirati, što posledično može dovesti do nepredvidivih neželjenih efekata. Na primer: nastanak prekomerne sedacije morfinom ili razvoj fatalnog toksičnog sindroma u slučaju primene alopurinola, koji nastaju zbog nakupljanja aktivnih metabolita tih lekova.
• Iako je renalna ekskrecija acetaminofena manja od 5%, akumulacija njegovog glukuronskog konjugata u slučaju višekratne upotrebe kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom dovodi do nastanka visokih serumskih koncentracija acetaminofena zbog enterohepatične cirkulacije.
• I pored toga što je kod nekih lekova renalna ekskrecija zanemarljiva, registrovana su izrazita povećanja serumskog nivoa tih lekova kod bolesnika sa terminalnim stadijumom bubrežene insuficijencije, što ukazuje na značajnu redukciju klirensa lekova nevezanog za bubreg, koja najverovatnije nastaje zbog akumulacije uremičnih toksina.

2.2. Farmakodinamika lekova kod bubrežne insuficijencije
Bolesnici takođe mogu imati promenjen farmakodinamski odgovor primenjenog leka zbog fizioloških i biohemijskih promena koje se razvijaju u bubrežnoj insuficijenciji. Smanjena apsorpcija nekih lekova nastajiz više razloga. Dejstvom enzima-ureazena ureu pljuvačnog porekla nastaje hiperprodukcija amonijaka u želucu koji dovodi do povećanja pH u želucu, pa može doći do smanjenja bioraspoloživosti lekova koji se najbolje apsorbuju u kiseloj sredini npr. furosemid, ketokonazol i preparati gvožđa [4].