Privredno pravo

Terminologija-

Raniji Zakon o preduzećima,povodeći se sa jednom od najvažnijih karakteristika ovog tipa društva, vezanom za tip odgovornosti članova (osnovača i docnijih članova) koristio je dosta nespretan naziv za njegovo označavanje-„društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova“. U Trgovačkom zakonu iz 1937. Godine korišćen je izraz „javno trgovačko društvo“, što više odgovara njegovom označavanju u upotrebnom pravu : societeen nom collectif,societa in nomecolletivo,partnersip,offeneHandelsgesellschalf, societa collective.Zakon o preduzećima i Zakon o privrednim društvima koristi izraz „ortačko društvo“, a Skica za Zakonik o obligacijama i ugovorima „privredno udruženje građana“. Izbor termina „ortačko društvo“ smatramo sasvim adekvatnim (bez obzira na to što termin „ortakluk“ potiče od turske reči „ortak“, što označava zajedničara, druga u kakvom poslu, kompanjona, ali i suvlasnika, a u narodnom govoru ovaj izraz označava vezu dva ili više lica uspostavljenu radi vođenja kakvog posla-poduhvata), budući da bi korišćenje ranijeg termina „javno trgovačko društvo“ (njegovi ortaci su svi javni) u našim sadašnjim uslovima izazvalo zabunu i mešanje sa formom javnog preduzeća.
Pojam- Raniji Zakon o preduzećima definisao je društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova kao društvo u kojem svi članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom. Ovakvo definisanje tipa društva, polazeći od njegove bitne karakteristike prihvaćeno je u francuskom pravu, odakle je, čini se, ova definicija preuzeta. Naprotiv švajcarsko i ranije jugoslovensko pravo sadrže prihvatljive definicije ovog društva, izražavajući u njima i druge njegove bitne karakteristike: poslovanje pod zajedničkim poslovnim imenom, ugovorni način nastanka, pravni subjektivitet, broj i vrstu ortaka, obavljanje privredne (trgovačke) delatnosti i neograničenu odgovornost ortaka za obaveze društva prema poveriocima. Zakon o privrednim društvima ponovo sa svojom definicijom vraća na ključni element neograničene solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, dodajući da je suprotna odredba u osnivačkom aktu bez pravnog dejstva.

Pravni subjektivitet- Prema Zakonu o privrednim društvima, ortačko društvo ima pravni subjektivitet koji stiče od momenta registracije osnivačkog akta ( sa drugom potrebnom dokumentacijom). Ova okolnost priznavanja pravnog subjektiviteta (što je preuzeto iz francuskog prava) ovom društvu čini izlišnjim regulisanjem brojnih pitanja koja se pojavljuju u pravnim sistemima koja ovom društvu ne priznaju pravni subjektivitet, ali mu se i bez toga priznaju svojstva koja su tome vrlo bliska (može biti nosilac prava i obaveza, nosilac vlasništva i drugih stvarnih prava, učestvovati u sudskim postupcima, pasti pod stečaj). Pravni subjektivitet ovom društvu ne priznaju, na primer, Nemačka, Engleska.