Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац, одсек Ћуприја
Семинарски рад
Предмет:
Психологија
ТЕМА: ДЕПРЕСИЈА
Професор: Студенти:
Др Бојан Вељковић Емилија Миленовић 5145
Јован Митић 5122
Лазар Николић 5064
Ћуприја, 2022.
2
1.Појам и дефиниција депресије
Постоје више дефиниција болести као и теорија о узроку и настанку болести.
Савремене дефиниције указују да је реч о озбиљној болести која захвата и мисли (психу) и
тело. Синоними болести су клиничка депресија, велики депресивни поремећај (синдром),
униполарна депресија (англосаксонска литература), „блуес“ и „блуе“ расположење и
други.
Ради се о психијатријској болести али је узрок у савременој медицини нађен у телесно-
материјалном поремећају и одражава се на целокупно психофизичко расположење човека
са широком дијапазоном и различитом тежином испољавања, односно различитим
степеном поремећеја афективног расположења.
Сама реч депресија потиче од латинске речи
потиштеност
. Медицински скуп симптома
који дефинише болест може се битно разликовати од учестале колоквијалне употребе
речи. Прво, депресија као болест није свакодневно присутно нерасположење и туга коју
може, и има свака нормална особа под одређеним околностима, осећања који су
иманентна људском бићу као таквом, али у кратком и пролазном периоду времена.
Депресија као болест, у смислу снижених нивоа расположења траје најмање 2 недеље, по
неким ауторима од 6 месеци до 2 године, па и дуже.
Депресија је болест која је по броју
оболелих, уз кардиоваскуларне болести, карцином и саобраћајни трауматизам, обележила
крај XX и почетак XXI века. Данас се сматра да је по инциденци обољевања на 2. месту.
Ради се о болести свих времена, свих узраста, раса и оба пола. Жене обољевају два пута
чешће него мушкарци.
У Европи је готово свака 4. особа боловала или болује од депресије. У Србији је
евидентан пораст депресивних као последица економске транзиције, пада стандарда,
несналажења у новим друштвеним односима и околностима, ратова на тлу бивше
Југославије....При томе, одмах би требало рећи да околности и околина нису једини
узроци ове болести.
3
Депресија може живот учинити бесмисленим и неподношљивим. Прво би требало
особу у депресији уверити да није „губитник“, али да има одговорност према себи, и
начина да себи помогне. Обратити се за помоћ није срамота, већ зрелост. Не обратити се
за помоћ је победа предрасуда и небриге о себи, пристајање на патњу и отписивање
квалитетнијег живота. Човек може сам да тугује, али најчешће не може сам да се бори са
депресијом. Као што негујемо косу, зубе, срце, телесно здравље, тако треба неговати и
ментално.
Депресија погађа 121 милион људи широм света;
•
Највећи број депресивних је међу младима;;
•
Депресија води у суицид око 850 000 људи годишње;
•
50% оболелих се опорављају за мање од 3 месеца;
•
За око 2 године после излечења, 2/3 поново доживе депресивну епизоду;
•
Ментални поремећаји су на другом месту проблема јавног здравства у Србији;
Слика 1
Vincent van Gogh-a који је боловао од манично-депресивног синдрома тј.
биполарне депресије.
