СЕМИНАРСКИ РАД
( Социјална психологија )
НАСИЉЕ У ШКОЛАМА
1.УВОДНА РАЗМАТРАЊА...............................................................................................................................................3
2. УЧЕСТАЛОСТ ПОЈАВЕ НАСИЉА У ШКОЛАМА............................................................................................... 4
КАО ПРЕДПОСТАВКА ДЕВИЈАНТНОГ ПОНАШАЊА.......................................................................................... 4
( ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
)........................................................................................................................ 4
3.НАСИЉЕ НАД ДЈЕЦОМ КАО ПРОБЛЕМ У БИХ И У НАЈРАЗВИЈЕНИЈИМ ЗЕМЉАМА.........................6
4.ОБЛИЦИ НАСИЉА........................................................................................................................................................ 8
5.УЗРОЦИ НАСИЉА..........................................................................................................................................................9
6.ПРЕВЕНТИВА................................................................................................................................................................ 10
7. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА...................................................................................................................... 12
1.
Предмет истраживања
је насиље у школама као предпоставка девијантног понашања.
...........................12
2.
Циљеви истраживања........................................................................................................................................ 12
3.
Хипотезе................................................................................................................................................................ 12
4.
Варијабле.............................................................................................................................................................. 13
5.
Методе истраживања......................................................................................................................................... 13
6.
Инструменти истраживања..............................................................................................................................13
7.
Популација и узорак...........................................................................................................................................13
8.
Мјесто и вријеме истраживања........................................................................................................................14
8.АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА............................................................................................................................................... 14
8.1.Облици, учесталости и димензије насиља у школама као предпоставке девијантног понашања.............14
Графикон 1..........................................................................................................................................................................14
8.2.Учесталости облика насиља у школама.................................................................................................................15
Табела 1. Учесталости облика насиља у школама......................................................................................................15
Дијаграм 1. Приказ учесталости облика насиља у школама...................................................................................16
8.ЗАКЉУЧЦИ.................................................................................................................................................................... 18
Литература:...........................................................................................................................................................................19
2
тичу насиља у породици, а запостављају једно врло проблематично питање а то је
нациље у школским установама. Рекло би се да се ово питање не поставља из
разлога што се насиље у школама схвата као последица насиља у породици, што
није тачно. Без обзира на видне помаке у схватању и разумијевању проблема
насиља, потребно је вршити непрестана теоријско - научна истраживања односа и
могућности превенције непожељних облика насиља и његових међусобних
интеракција и тако обезбиједити њену имплементацију у пракси и раду наведених
организација.
2. Учесталост појаве насиља у школама
као предпоставка девијантног понашања
( Теоријски приступ проблему
)
Насиље у породици, али и у школи и у целом друштву је јако присутно, иако
некада невидљиво. Против њега се треба борити на свим фронтовима и свим
средствима. Велику наду треба полагати, осим у институције система, које су често
троме, неефикасне и ограничене бирократским препрекама, у алтернативне видове
помоћи какве промовишу неке НВО, попут рада мобилних тимова. Насиље потиче
из породице било то да га дете види у кући или да му се то толерише.Зато је веома
вазно спречити такву појаву у самом старту и дете учити толеранцији према
другима. Кључну улогу ту треба да одиграју Центри за социјални рад, они први
долазе у контакт са породицама у којима постоји насиље. Тимови центара који
професионално раде свој посао, спроводе дијагностичке поступке, анализирају
родитеље и штите децу могу се набројати на прсте. Постоје случајеви где, као по
аутоматизму, дозвољавају очевима насилницима да "уживају у родитељству" и
тиме доводе децу у још безнадежнији положај.Велику пажњу треба посветити
4
насиљу у породици, али никако заборавити на насиље у школама између саме деце.
У школе кроз наставни план треба увести како бити толерантан и гајити
пријатељство и почети то већ у вртићима.
Оружани напади у школама у савезним државама Калифорниа и Пенсилваниа и
ухићења неколико ученика, који су, како се вјерује, планирали оружане нападе, у
другим крајевима земље поновно су усмјерили пажњу јавности на проблем насиља
у школама. Ученици, родитељи и образовни дјелатници настоје пронаћи начине за
откривање проблематичних тинејџера и спречавање будућих насилних напада.
Ученик Џон Барбер био је свједок оружаног напада у средњој школи у близини Сан
Диега. Како каже, нападач, 15-годишњи Чарлс Вилијамс често је био мета
изругивања својих суученика. То га је, сматра овај средњошколац, можда навело да
посегне за драстичним мјерама, односно, у овом слуцају, нажалост, за оружјем.
Џени Керн ученица је школе у којој се напад догодио. Према њеним ријечима, за
насиље међу тинејџерима дио одговорности сносе и родитељи. Након најновијег
низа насилних инцидената, владини дузносници у Вашингтону поновно се
концентрирају на проблем насиља у школама. Међутим, многи од њих признају да
се мало тога може учинити на националној разини.
Неки образовни дјелатници залажу се за оштрије законе о контроли личног
наоружања, који би спријечили тинејџере склоне насиљу да се докопају оружја.
Међутим, многи од њих сматрају да су можда најважнији елементи у спречавању
насиља потицање комуникације и јачања односа између ученика и родитеља.
Скот Поланд, савјетник при Министарству образовања, истиче:
"Морамо помоћи
свим ученицима да схвате да, уколико неко пријети насиљем, морају потражити
помоћ одраслих, и то одмах. Родитељи, разговарајте са својом дјецом.
Разговарајте с њима, немојте им држати придике и саслушајте што вам дјеца
имају рећи."
5
