Radno pravo

Radno pravo ne odnosi se samo na radne odnose vec i na socijalno osiguranje. Tj. odnosi se na radne odnose, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slucaj nezaposlenosti.
Ustavna Povelja predstavlja izvor prava u Srbiji i posle izdvajanja Crne Gore u kojoj se navodi da medjunarodno pravo ima primat nad nacionalnim pravom. U Ustavu koji cemo valjda nakon referenduma dobiti ne pise bas tako. Ali i dalje medjunarodno pravo ima jacu pravnu snagu nad nacionalnim pravom jer smo i mi deo Evrope, jer smo i mi nedavno postali clanica Saveta Evrope vrlo znacajne regionalne drzane zajednice.

IZVORI RADNOG PRAVA

1. medjunarodni i
2. unutrasnji izvore radnog prava. (prema poreklu)

MEDJUNARODNI IZVORI RADNOG PRAVA

1. globalni,
2. regionalni, (multiletarni)
3. bilateralni (bilateralni ugovori).

GLOBALNI IZVORI

Globalni izvori radnog prava ticu se planete kao celine. Tu su znacajni akti dve medjunarodne organizacije koje donose propise i u ovoj oblasti – akti OUN-a i MOR-a.

1. Akti organizacije ujedinjenih nacija

OUN je donela niz univerzalnih akata koje deluju svojom snagom i bez ratifikacije jer su postali obicaji. Za nas su najznacajnija dva akta OUN-a to su Univerzalna deklaracija o pravima coveka i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Univerzalna deklaracija o pravima coveka tice se citavog korpusa gradjanskih, politickih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava ali su za radno pravo znacajni samo neki to su pravo na rad, slobodan izbor zaposlenja, pravo na jednaku zaradu za isti rad, sloboda sindikalnog organizovanja, ograniceno radno vreme, odmori, odsustva itd. Nije formalni izvor prava jer iz nje ne proizilaze posebne obaveze za drzave clanice UN-a ali je znacajna jer mnoge zemlje u svetu njene odredbe unele u svoje ustave.
Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je znacajniji za radno pravo. Regulise pitanja koja se ticu radnog prava. Sadrzi sve sto i deklaracija i jos nesto dodaje kao npr. pravo na zastitu majke, dece, pravo na rad, pravicnu zaradu, prvo na odmor i odustvo i dr.

2. Akti Medjunarodne organizacije rada

MOR je specijalizovana agencija OUN-a i bavi se iskljucivo radnim pravom. Ima znacajnu normativnu delatnost koju ostvaruje donosenjem konvencija i preporuka. Njena dva normativna akta su preporuke i konvencije. Predmet ovih akata su razliciti odnosi iz oblasti radnog i socijalnog osiguranja.
Preporuke nemaju obaveznu pravnu snagu. Zato se ne moze reci da su formali izvor radnog prava. Sadrze ideje, smernice, stavove, opsta nacela.
U svakom slucaju izrazavaju potrebu ujednacavanja radnih zakonodavstava u svetskim razmerama. One privlace drzave i sluze oblikovanju nacionalnih propisa. Proizvode samo moralnu obavezu za drzave clanice da preduzmu odgovarajuce mere zakonskog ili upravnog karaktera koje odgovaraju ciljevima preporuke. Mogu biti samostalne ili nesamostalne. Samostalne su ako nema konvencije koju prate i uglavnom najavljuju da ce Konvencija uskoru biti doneta, ako ima konvencije onda one sluze da se ta konvencija sprovede u zivot. One su kao civilizacijska mera vrednosti nacionalnog zakonodavstva i upravo zbog tog rejtinga, imidza one privlace drzave iako one nemaju obaveznu pravnu snagu.
Ali privlace jer ako postujete zavisi npr. da li cete dobiti neke kredite ili necete. Preporuke posto nemaju obaveznu pravnu snagu ne podlezu ratifikaciji ali podlezu akceptiraju. To nije isto ali je slicno. Parlament donosi odluku o tome da prihvati preporuku. Svaka drzava mora da obavesti MOR da li ih je prihvatila ili ne. Ako ih je drzava prihvatila ona podleze nadzoru MOR-a koji proverava da li drzave postuju preporuke ili ne.
Konvencije imaju obaveznu pravnu snagu za sve drzave clanice koje je ratifikuju te su izvor radnog prava. Posto je ratifikuje drzava ima obavezu prema konvenciji i da svoje nacionalno radno zakonodavstvo uskladi sa njom. One predstavljaju multilateralne medjunarodne ugovore sui generis.
Skupstina ratifikuje konvencije, vlada je duzna da tu Konvenciju koja je usvojena u MOR-u iznese na ratifikaciju. Svaka drzava ima slobodu da li ce Konvenciju da usvoji ili ne i kad ce. Ratifikacija Konvencije moze da bude totalna ili uslovna, delimicna ili sa rezervom. Totalna je pravilo. Ne mozete uzeti deo vec sve ili nista. Nekad mozete da ratifikujete samo deo i to je moguce ako je to sama konvencija dopustila ako nije odna ne mozete. Uslovna ratifikacija je npr. ratifikovacemo Konvenciju ako zemlje sa kojima treba da ostvarujemo tu konvenciju je ratifikuju, ako ne onda necemo. Sa rezervom je npr. prihvatamo Konvenciju osim.. pa kazemo sta je pod rezervom.
Organi MOR-a kontrolisu da li se primenjuju Konvencije i Preporuke i ona to cini uglavnom preko izvestaja. Drzava je duzna da da pocetan izvestaj a zatim i periodicne izvestaje na osnovu kojih se vrsi kontrola primenjuju li se ti akti.

REGIONALNI IZVORI

Za nas su najznacajnici propisi koji se ticu Evrope. U regionu Evrope najstrija je regionalna organizacija Savet Evrope cija smo i mi clanica od skoro. Ostala je samo Belorujija. Savet Evrope ima akte koju su bitni za oblast radnog prava.
Najznacajnija su dva akta. Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Evropska socijalna povelja.
Prva ima citav korpis ljudskih prava al za radno pravo su najznacajnija ona koja se ticu zabrane prinudnog rada, slobode sindikalnog i korporativnog udruzuvanja i zabranu diskriminacije. Da li se primenjuju ili ne primenjuju standardi Evropske konvencije kontrolise sud i to Evropski sud za ljudska prava.
Evropska socijalna povelja je zanimljiva. Ona sadrzi katalog prava, rezim obaveza i nadzor. Katalog prava su ustvari stanadardi kojih ima 31. To je kao jedan izlog prava iz kog uzimate one standarde koje vas privlace, ali neke morate da uzmete, imate tri mogucnosti. I naravno vrsi se i nadzor da li se pridrzavate tih standarda koje ste prihvatili i duzni ste da dajete izvestaje pocetni i periodicne, na 2 godine, na osnovu kojih odgovarajuci organ saveta vrsi nadzor da li ih primenjujete.