Radno pravo

Odmori i odsustva -Kako bi se obezbedili uslovi za uspešan rad i poslovanje u kontinuitetu, a u cilju očuvanja psihofizičke sposobnosti radnika i poslodavca neophodni su periodi odmora svih učesnika odnosa povodom rada. Pravo na odmor je opštepriznato pravo radnika i regulisano je odredbama Opšte deklaracije o pravima čoveka iz 1948.g, i Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966.g. kojima se propisuje da svako ima pravo na odmor i razonodu i pravo da se koristi pravilnim i korisnim uslovima za rad koji obezbeđuju odmor, razonodu, ograničenje radnog vremena, plaćena odsustva i naknadu za praznične dane. Pravo na godišnji odmor uređeno je i konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada. Pravo na odmor je neprenosivo i radnik ga se ne može odreći, dok poslodavac ne može da uskrati ovo pravo radniku. Zakon o radu predviđa novčanu kaznu za poslodavca koji postupi suprotno odredbama zakona koje uređuju godišnji odmor , odnosno koji ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama zakona. Postoji više vrsta odmora, čiji su ciljevi isti: psihofizički, zdravstveni, radnozaštitni, ekonomski i socijalni.

49. Odmori u toku rada (odmor u toku dnevnog rada; dnevni odmor i nedeljni odmor)
Odmori u toku rada mogu biti : 1. odmor u toku dnevnog rada; 2. dnevni odmor i 3. nedeljni odmor.
1. Odmor u toku dnevnog rada-Kada zaposleni radi najmanje 6 č. dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 min. Zaposleni koji radi između 4 i 6 č. dnevno ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 15 min. Zaposleni koji radi duže od 10 č. dnevno, ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 45 min. Po pravilu, odmor se daje u vremenu zakonskog minimuma, a samo izuzetno duže, zavisno od procene poslodavca o korisnosti produženja odmora. Ovaj odmor se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena. Koristi se obično na polovini ili blizu polovine radnog vremena, zavisno od prirode rada poslodavca. Vreme odmora u toku dnevnog rada uračunava se zaposlenom u radno vreme. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. 2. Dnevni odmor- ako zakonom nije drugačije određeno, Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 č. neprekidno u toku jednog dana, a za zaposlene koji rade u preraspodeli radnog vremena imaju pravo na odmor u neprekidnom trajanju od najmanje 11 č., u okviru 24 č.