Rehabilitacija bolesnika sa prelomom kuka

UVOD
1.1 Prelomi femura

Kuk je kuglasti zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Kraj butne kosti je zaobljen. Karlica i butna kost su spojene ligamentima. Najčešće povrede su: naprsnuće mišića spojenog sa bokom kuka. Prelomi kostiju karlice , kuka i natkolenice su retke povrede u sportu, a kada se dese sportske aktivnosti se prekidaju ( prelomi se javljaju u moto-sportu, automobilizmu i u zimskim sportovima).
Prelome karličnog dela tela treba posmatrati kao: a) lokalizacija preloma prsten-pojas, komplikacije su sa funkcionalnim posledicama, b) parcijalne frakture koje ne prekidaju kontinuitet karličnog pojasa i po pravilu nisu teške, c) prelomi koji zahvataju acetabulum i za posledicu imaju poremećaj funkcije kuka.
Karakteristični prelomi karličnog pojasa su:
1. a) prelomi prednjeg luka koji su bilateralni ili unilateralni, ili disrupcija simfize. Nema velikih dislokacija i nema skraćenje ekstremiteta sa te strane
b) prelomi prednjeg i zadnjeg luka: to je dupli vertikalni prelom po Malgagni-u. Napred prelom obe grane pubične kosti, pozadi obično sa iste strane prelomi u blizini sakroiliačnog zgloba. Ekivalenat je luksacija sakroilijačnog zgloba. U oba slučaja sledi otvaranje ilijačne kosti u polje, kao i proksimalna migracija sa skraćenjem noge, prateći poremećaji ovih povreda su: šok, povreda abdominalnih organa, pojava velikih hematoma – pojava velikih hematoma i lezije urinarnog trakta (vesica urinaria, česta uretra)
2. Parcijalni prelomi kuka su: Description: Description: Description: parcijalni-prelom-kuka
a) prelomi spine iliace anterior superior (direkna trauma ili kontrakcija muskulature)
b) prelomi spine iliace anterior inferior,
c) prelomi zadnjih ilijačnih bodlji,
d) prelomi ilijačnih grebena,
e) poprečni prelomi ilijačne kosti,
f) izolovani prelomi išiona,
g) izolovani prelomi sakruma,
h) prelomi kokcigsa.
3. Pubične luksacije sa luksacijom sakroilijačnog zgloba, ili sa prelomnom crtom u blizini njega (bilo ilijačno, bilo sacralno) obeležava se kao prelom po Cruvelie-u (ekvivalent je Malgagni-u).To je teška trauma sa velikim posledicama. Karakteristika preloma femura je vezivanje bolesnika za postelju na duži period koje stvara predispoziciju za brojna “oboljenja bolesničke postelje” odgovorna za visok mortalitet ovih preloma. Specifična vaskularizacija sa čestom avaskularnom nekrozom takođe doprinosi važnosti ovih preloma. Delimo ih na:
• Prelom glave femura
• Prelom vrata femura
• Intertrohaterni prelom
• Subtrohanterni prelom
• Prelom dijafize femura
• Prelom distalnog dijelga femura
4. Prelomi koji zahvataju acetabulum značajni su zbog funkcije kuka i zahtevaju posebnu umetnost i obučenost u njihovom zbrinjavanju.
1.2 Prelom glave femura
Skoro isključivo je posledica luksacije kuka. Zadnja iščašenja kuka su praćena ovim prelomom u 10% slučajeva, a kod prednjih idu do čak 75%. Mehanizam povrede je identičan onome koji nastaje kod iščašenja.
Lečenje: velika opasnost od nastanka avaskularne nekroze (opširnije u prelomu vrata femura). Zbog toga je potrebna repozicija zatvorenom ili otvorenom metodom sa fiksacijom fragmenata. Kod luksacija piše da one koje nisu reponirane u prvih 12 sati imaju izrazito nepovoljnu prognozu zbog avaskularne nekroze.
1.3 Prelom vrata femura
Anatomska karakteristika vrata femura je da se nalazi unutar zglobne čaure pa iako nije deo artikularne površine nije pokriven periostom. Periost je značajan za ishranu kosti i veoma je važan za zarastanje preloma. Uz to problem je što su i subsinovijalni krvni sudovi koji ishranjuju glavu i vrat femura u najvećem broju slučajeva oštećeni prilikom nastanka povrede. Potrebna je ili izuzetno velika sila ili osteoporozna podloga da bi nastao ovaj prelom pa su i povrede najčešće kod starijih i to kod žena koje su više izložene osteoporozi (postmenopauzalna osteoporoza).
Klasificiraju se zavisno od toga da li je prelom potpun ili ne kao i da li je dislociran ili ne na četiri Gardenova tipa:
• Garden I – nepotpun (impaktiran) prelom bez dislokacije
• Garden II – potpun prelom bez dislokacije