Rezime Zakona o tržištu kapitala 2011

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik RS”, broj 47/06) stupio je na snagu 10. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. decembra 2006. godine.Nakon isteka odreĎenog perioda od početka primene Zakona, a uporedo sa pojavom i razvojem novih institucionalnih investitora kao što su dobrovoljni penzijski fondovi i investicioni fondovi, do izražaja je došao već duže vreme prisutan problem nedovoljno razvijenog tržišta kapitala i nedostatak kvalitetnih i raznovrsnih hartija od vrednosti. S obzirom da se Republika Srbija nalazi u periodu kontinuiranog usaglašavanja sa propisima EU, kao i zbog izražene težnje privrednih subjekata koji su učesnici na finansijskom tržištu da se domaće tržište kapitala učini atraktivnijim kako domaćim, tako i stranim investitorima, ukazala se kao neophodnost potreba za donošenjem novog zakona.
Jedan od osnovnih ciljeva bio je dalje usklaĎivanje sa direktivama EU iz ove oblasti, u meri u kojoj se njihovi principi mogu inkorporisati u domaću regulativu, vodeći računa o budućem pravcu razvoja finansijskog tržišta u Republici, u smislu njegovog unapreĎenja i integracije sa finansijskim tržištima u regionu.Poseban razlog zbog kojeg je nastala potreba za izradom novog zakona svakako predstavlja i donošenje novog Zakona o privrednim društvima koji se takoĎe usklaĎuje sa direktivama EU. Ukinuta je podela u Zakonu o privrednim društvima na zatvorena i otvorena akcionarska društva (regulativa EU ne poznaje takvu podelu), pri čemu je propisano da se akcijama otvorenih društava trguje na organizovanom tržištu. Usled
ovako značajnih promena u vezi sa privrednim društvima, otvorila se potreba da se zakonom koji ureĎuje tržište kapitala preciznije definiše kada se akcije javnih društava moraju uključiti u trgovanje na berzi.

 
NEKE VAŢNIJE NOVINE U ZAKONU
Ovim zakonom stvara se zakonodavni i institucionalni okvir za što adekvatnije i potpunije regulisanje trţišta kapitala u Republici Srbiji, a u skladu sa odgovarajućom regulativom EU iz ove oblasti.Novim zakonom postiţe se i visok stepen usaglašenosti sa evropskim principima, pre svega u smislu da je Komisiji za hartije od vrednosti kao nadzornom organu dat potreban stepen samostalnosti i nezavisnosti, te da su na odgovarajući način propisane organizacija i nadleţnosti Komisije u postupku sprovoĎenja primene ovog zakona. ZAKON O TRŽIŠTU KAPITALA (2011)Codex Proširene su mere koje Komisija za hartije od vrednosti treba da sprovodi u postupku nadzora, a sve to obezbeĎuje kvalitetnije i efikasnije sprovoĎenje neophodnih aktivnosti i doprinosi uspostavljanju potrebnog integriteta ovog nadzornog organa. Uvodi se nadzor nad investicionim društvima na osnovu rizika i obima poslovanja koja
pojedina investiciona društva ostvaruju. Nadleţnosti i odobrenja Komisije za hartije od vrednosti odnose se i na oblasti koje su najvaţnije za zaštitu investitora, kao što je i uvoĎenje nadzora nad upravljanjem i funkcionisanjem Fonda za zaštitu investitora. Propisana je i proširena obaveza Komisije za hartije od vrednosti da vodi razne vrste registara, kao i da ih objavljuje na svojoj internet stranici, kao što su: javni registar izdavalaca prospekata, registar javnih društava, finansijskih izveštaja, godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja idr.
Proces privatizacije u Republici Srbiji po Zakonu o privatizaciji iz 2001 .godine je još u toku, a produţavani su rokovi za obaveznu prodaju društvenog kapitala. OdreĎen broj preduzeća
pre donošenja ovog zakona već je izvršio podelu akcija zaposlenima i zainteresovanim graĎanima po propisima koji su ranije ureĎivali ovu oblast. Sva ova preduzeća su postojećim zakonskim rešenjima obavezna da svoje akcije uključe u trgovanje na berzu, jer je u postupku privatizacije veliki broj graĎana došao u posed akcija privatizovanih preduzeća. Opredeljenje zakonodavca da se akcijama mora trgovati na berzi predstavlja svojevrsan mehanizam zaštite manjinskih akcionara koji su manje edukovani u oblasti akcionarstva.
PredviĎeno je da se akcije kompanija sa većim brojem akcionara od 10.000 ne mogu isključiti sa transparentnog trţišta u vidu regulisanog trţišta, odnosno MTP. Time se štite interesi
manjinskih akcionara koji u našoj zemlji predstavljaju veći deo populacije.Dalje, ostalim kompanijama čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi data je mogućnost da isključe svoje akcije sa trţišta, ali uz obavezu ponude otkupa akcija od nesaglasnih akcionara. Nakon ovako završene procedure isključivanja sa berze, akcijama tih kompanija moguće je dalje slobodno trgovati van regulisanog trţišta, odnosno MTP.

TakoĎe, vaţno je napomenuti da ostala privredna društva koja će tek biti privatizovana neće imati obavezu da budu uključena u trgovanje na berzi ukoliko imaju ispod 10.000 akcionara.
Odluka o uključenju u trgovanje na berzi biće dobrovoljna za ove kompanije, budući da je veći deo društvenog kapitala već privatizovan, kao i da su graĎanima podeljene besplatne akcije po zakonu kojim se ureĎuje pravo na besplatne akcije.U odnosu na Zakon o trţištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata iz 2006. godine, izvršena je izmena u pogledu strukture berze na kojoj se trguje finansijskim instrumentima. S tim u vezi, uspostavljena je nova struktura koja podrazumeva da postoji regulisano trţište i multilateralna trgovačka platforma MTP). Regulisano trţište je ureĎeno na način da u potpunosti prenosi odredbe direktiva EU. Ovim zakonom napušta se načelo koncentracije za duţničke hartije od vrednosti koje podrazumeva da postoji jedno centralno mesto na kome se spaja ponuda i traţnja za hartijama od vrednosti. Trgovanje duţničkim hartijama od vrednosti će se odvijati slobodno. To znači da predviĎeno rešenje omogućava da se trgovanje duţničkim hartijama od vrednosti moţe obavljati istovremeno i na regulisanom trţištu, MTP, OTC trţištu ili kupoprodajnim ugovorima. U okviru odredbi koje se odnose na izradu i sadrţinu prospekta kojim se hartije od vrednosti javno nude ili uključuju u trgovanje na regulisano trţište, odnosno MTP, predviĎeno je da, ukoliko se prospekt odnosi na uključivanje u trgovanje duţničkih hartija od vrednosti čija pojedinačna nominalna vrednost iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne postoji obaveza sastavljanja skraćenog prospekta. Ovo predstavlja dodatni stimulans i podršku kako za izdavaoce, tako i za potencijalne investitore koji kupuju duţničke hartije od vrednosti.