Samofinansiranje i kreditiranje preduzeća

UVOD

Glavni cilj svakog preduzeća jeste maksimalizacija profita, održavanje finansijske ravnoteže, održavanje pravne i finansijske samostalnosti, te dugoročan opstanak i razvoj na tržištu. Da bi se ostvarili ciljevi svako preduzeće mora raspolagati sa dovoljno finansijskih sredstava za investiranje i podrimirivanje svojih obaveza. Preduzeće svojim redovnim poslovnim aktivnostima osigurava priliv tekućih sredstava za podmirenje obaveze, ali i zabuduće investiranje iz vlastitih izvora.
Finansiranje u osnovi znači obezbediti i staviti sredstva na raspolaganje organima upravljanja preduzeća (menadžmentu), kako bi njihovim angažovanjem (ulaganjem) oni osigurali sigurnost i samostalnost u poslovanju preduzeća. Sredstva koja su potrebna za tekuće poslovanje preduzeća čine finansiranje u “širem smislu”, dok finansiranje u “užem smislu” čine nova ulaganja u procesu rada, jer se time povećavaju ukupna sredstva. Osnovni ekonomski razlog za finansiranje preduzeća leži u potrebi snabdjevanja rada potrebnim sredstvima.Na taj način, finansiranjem se obuhvataju “proizvodnja” i “promet”. Potrebe za finansiranjem “proizvodnje” vezane su za izgradnju odgovarajućih proizvodnih kapaciteta, za nabavku sredstava rada i za finansiranje zaliha i repromaterijala.

1. Samofinansiranje preduzeća

Samofinansiranje preduzeća podrazumeva takav oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrši iz sopstvenih izvora preduzeća. Pri tome, ključni preduslov samofinansiranja svakog preduzeća jeste “rentabilnost” poslovanja. Zbog toga, rentabilnost poslovanja i proces samofinansiranja preduzeća najčešće se dovode u direktnu vezu. Drugim rečima, to znači da bi preduzeće moglo svoje tokove reprodukcije finansirati iz sopstvenih izvora, neophodno je da prethodno ostvari pozitivan finansijski rezultat (dobit).

1.1. Skriveni oblici samofinansiranja

Skriveno finansiranje je takavog oblika da se, u principu, ne može indetifikovati sa čitanjem bilansa; otuda mu i takav naziv. Skriveno samofinansiranje imaju ona preduzeća čiji bilans sadrži latentne rezerve, odnosno, to je bilans sačinjen u skladu s načelom finansijske pažnje.
Latentne rezerve su posledica potcenjivanja imovine ili precenjivanja obaveza. Skriveno samofinansiranje kod osnovnih sredstava javlja se kada je amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje metod degresivne amortizacije. Na ovaj način javlja se razlika između stvarne i sadašnje vrednosti (sadašnja vrednost se smanjuje) pa je preduzeću potrebno manje izvora finansiranja.
Kad su u pitanju zalihe materijala, latentne rezerve su posledica evidentiranja zaliha po nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena. Skriveno samofinansiranje nastaje kod zaliha nedovršene prioizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ako se primenjuje sistem obračuna po varijabilnim troškovima ili sistem obračuna po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto prodajne cene.
Kod potraživanja latentne rezerve nastaju dvojako. Ako je indirektno otpisivanje iznad stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg kursa na deviznom tržištu. Precenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerve. Ako se devizne obaveze vode po višem kursu od vladajućeg kursa to je skriveni oblik samofinansiranja do trenutka izjednačenja kursa na deviznom tržištu i kursa po kome se obaveze vode.
Kod dugoročnih rezervisanja, veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška od stvarnog troška predstavlja skriveno finansiranje, sve dok se višak dugoročnog rezervisanja ne ukine u korist prihoda. Ako je unapred obračunata zatezna kamata za neblagovremeno plaćanje obaveza, a to se očekivanje ne ostvari, stvarna obaveza za zateznu kamatu je latentna rezerva sve dok se ona ne prihoduje. Možemo zaključiti, da razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza, pod uslovom da su bilansne obaveze veće od stvarno plaćenih predstavlja skriveni oblik finansiranja.