Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet
tehničkih nauka
-
Čačak
Predmet:
Transportni sistemi
Smer:
Tehnika i informatika
SEMINARSKI RAD
TRAKASTI TRANSPORTERI
OPŠTE NAMEN
E
Student: Profesor:
Kuzmanović Biljana
,
14
/
2009
Dr Milivoje
Ćućilović
Čačak, decembar 2012.
Seminarski rad iz Transportnih sistema
– TRAKASTI TRANSPORTERI OPŠTE NAMENE
-
3
-
Transporter za prevoz kamena,
Transporter za prevoz drobljenog kamena
šljunka, peska i sl. materijala
Transporter za prevoz kutija
Transporter za prevoz vreća
Transporter za prevoz kutija, vrećica i sl.
Lučni transporter 90° , za prevoz vreća
Slika 1.
Primeri izvedbi trakastih transportera
Prednosti u odnosu na druga transportnana sredstva su:
-
velike dužine transporta, velike transportne brzine i veliki transportni kapaciteti;
- mala specifi
čna potrošnja energije zbog relativno male mase radnog organa i malih
otpora kretanja;
- jednostavna i laka konstrukcija, malih gabarita;
-
velika pouzdanost u radu i relativno nizak nivo buke u odnosu na druge uređaje;
-
niski troškovi održavanja i eksploatacije.
Nedostaci u odnosu na druga transportna sredstva su:
- cena trake je visoka u odnosu na cenu transportera i ima relativno kratak radni vek;
- trake su dosta osetljive na atmosferske prilike (vlaga, visoke ili niske temperature),
hemijske uticaje
i na poremećaje koji nastaju lepljenjem čestica materijala;
- veliko
zaprašivanje transportera, do koga dolazi pri transportu određenih vrsta robe,
komplikuje zaptivanje ležajeva i izaziva povećane investicione i tekuće troškove,
-
gumena obloga trake je izložena brzom habanju, kao i oštećenjima pri transportu
grubih nasipnih materijala
sa oštrim ivicama,
- trakasti tranporter nema osobinu aktivnog zahvatanja tereta, pa je za zahvatanje
neophodna primena odgovarajućeg sredstva za postavljanje tereta na traku.
Seminarski rad iz Transportnih sistema
– TRAKASTI TRANSPORTERI OPŠTE NAMENE
-
4
-
3. KONSTRUKCIJA I OSNOVNI ELEMENTI
Osnovni i najvažniji deo trakastog transportera (Slika 2) je beskrajna gumirana traka,
koja predstavlja uj
edno i noseći i vučni element. Traka se vodi preko najmanje dva
valjka-
doboša, jednog pogonskog i drugog zateznog. Doboši su postavljeni na krajeve
noseće strukture, pri čemu njihovo osno rastojanje određuje transportnu udaljenost.
Radna-
opterećena i povratna-neopterećena strana trake oslanjaju se na određeni broj,
duž trase pravilno raspoređenih nosećih valjaka. Pogonsku stanicu koja se sastoji od
pogonskog motora, reduktora, pogonskog valjka-
doboša, elementa za zatezanje i
slogove nosećih valjaka objedinjuju noseća struktura u obliku rešetkaste metalne
konstrukcije. Ov
a struktura može biti stacionarna-nepokretna, mobilna-pokretna ili
prenosiva. Osim toga, u sastav transportera ulaze utovarni ure
đaj sa prijemnim košem,
ure
đaj za istovar, uređaj za čišćenje trake, uređaj za centriranje trake i različiti
sigurnosni i pomoćni uređaji koji imaju zadatak da zaštite traku od bilo kakvog oštećenja
u toku rada
, kao i aparutura za automatsko upravljanje i kontrolu transportera i čitave
transportne linije.
Slika 2.
Osnovni elementi trakastih tranportera
Sa prikazane skice na sl. 2.
se uočavaju sledeći osnovni elementi:
1 -
gornja (radna, noseća) strana trake,
2 - donja (povratna), strana trake,
3 - slog valjaka koji nose traku,
4 - slog valjaka na mestu nasipanja (utovara) materijala,
5 -
pogonski doboš,
6 -
zatezni doboš,
7 - zatezni teg,
8 -
utovarni koš,
9 - istovar materijala (preko
čela transportera).
Opisani trakasti transporter,
sa stanovišta konstrukcije, predstavlja osnovnu, odnosno
najjednostavniju verziju. Postoji
još mnogo raznovrsnih, složenijih verzija koje su
konstrukcijski
prilagođene potrebnom kapacitetu transporta i uslovima eksploatacije
(Slika 3).
Kod trakastih transportera trase mogu biti horizontalne ili pod nagibom, sa prevozom
tereta
naviše ili naniže. Najveći ugao nagiba trase ograničen je veličinom trenja ili
prosipanjem tereta usled dejstva sile teže. Iz tog razloga ugao nagiba trake mora biti
manji od ugla trenja tereta po traci.
Trase, osim toga, mogu biti pravolinijske i krivolinijske, sa vertikalnim konveksnim i
konkavnim krivinama.
Veličina radijusa konkavne krivine mora obezbediti da ne dođe do
izdizanja trake i odvajanja od valjaka usled zatezanja trake.
Jednostavniji transporteri sa trakom su sa jednim pogonskim dobošem, ali postoje
izvedbe i sa
višebubanjskim (dvobubanjskim) pogonom.
4
1
2
3
5
6
7
8
9
3
Seminarski rad iz Transportnih sistema
– TRAKASTI TRANSPORTERI OPŠTE NAMENE
-
6
-
3.1 TRAKA
Traka
je osnovni element trakastog transportera, koji istovremeno ostvaruje i nose
ću i
vu
čnu
funkciju. Predstavlja najvredniji ali i najkratkotrajniji deo trakastog transportera,
čije učešće u ceni celog transportera iznosi čak 25% do 35%.
Traka treba da poseduje
odgovarajuće tehničko-tehnološke i eksploatacione zahteve:
veliku uzdužnu čvrstoću i elastičnost (radi savijanja oko valjaka i doboša), poprečnu
elastičnost (zbog dobrog naleganja na noseće valjke), malu higroskopnost, postojanost
oblika, malo istezanje, otpornost na uticaj toplote, otpornost na hemijske i
mehaničke
uticaje, malu sopstvenu težinu, veliku otpornost na habanje...
Transportne trake se, prema konstrukciji, dele na:
-
tkane
,
-
gumeno
-
čelične
(sa jezgrom od
čelične užadi) i
-
čelične
(pune, mrežaste).
3.1.1 Tkane trake
Tkana t
raka ima složenu strukturu i u osnovi se sastoji od
jezgra
(
korda
)
i
gumenog
omota
ča
(Slika 4).
Jezgro
sačinjava 3
14
ulo
žaka tkanine
, u obliku osnove i potke, koji su pravilno
složeni i međusobno povezani sa
gumenim proslojcima
. Postupkom vulkanizacije
nanosi se
gumena obloga
i to na gornju (radnu), donju (povratnu) i
bočne strane trake.
Između jezgra i omotača, na gornjoj (radnoj) strani može se, radi ojačanja, dodati i
zaštitni uložak
u vidu čvrste tkanine ili tanke žičane mreže.
Jezgro prima sile naprezanja, dok gumeni omota
č služi kao zaštita jezgra od habanja,
atmosferskih uticaja i mehaničkih oštećenja, ali i za bolje prianjanje na pogonski doboš.
Slika 4.
Konstrukcija tkanih traka
Debljina omotača zavisi od materijala koji se transportuje kao i od načina utovara i
istovara materijala sa trake. Materijali velike čvrstoće sa oštrim ivicama i velikom
težinom zahtevaju deblji omotač u odnosu na fine i lake materijale. Debljina omotača na
nosećoj strani je 3
6 mm, dok je debljina na donjoj (povratnoj) strani 1,5
2 mm.
1
-
tkani ulošci
2
-
zaštitni uložak
3
-
gumeni omotač
4
-
gumeni proslojci
a
)
1
2
3
4
b
)
1
3
4
c
)
1
2
3
4
d
)
1
3
4
e
)
