Sistemi za podršku odlučivanju i ekspertni sistemi

Sistemi za podršku odlučivanju i ekspertni sistemi

Podrška odlučivanju u organizacijama

Podrška odlučivanju je potrebna iz najmanje tri razloga:

• U skoro svim situacijama odlučivanja postoji velika količina podataka koju treba obraditi
• Vreme za odlučivanje je uvek ograničeno, tj postoji vremenski period u kome je potrebno doneti odluku
• Postoji potreba donosioca odluke da donese ispravnu odluku

Za podršku odlučivanju u organizacijama u današnje vreme najčešće se koristi naziv poslovna inteligencija. Poslovna inteligencija se definiše kao:
Skup informacionih tehnologija, organizacionih pravila kao i znanja i veština zaposlenih u organizaciji udruženih u generisanju, zapisivanju, integraciji i analizi podataka sve sa ciljem da se dođe do potrebnog znanja za donošenje odluka.

Odluke koje se donose u organizacionom okruženju mogu biti:

• Operativne – najčešće izvršavane odluke koje karakteriše mogućnost dovođenja do perfekcije izvršavanja, zbog učestalosti izvršavanja i zbog strukturiranosti (bitna je efikasnost)
• Taktičke – predstavljaju sponu između operativnih i strateških, služe za prevođenje strateških u operativne (bitna je efektivnost)
• Strateške – najsloženije koje treba doneti, za njihovo donošenje i realizacuju potrebno je najviše vremena

Podrška odlučivanju može da se koristi za sve vrste odluka, ali je ona najznačajnija na strateškom i taktičkom nivou donošenja odluka. Podrška odlučivanju je zastupljena svugde gde je potrebno donositi ispravne upravljačke odluke. Podrška odlučivanju je metadisciplina koja prožima sve ostale discipline, ona nije zamena za ostale discipline. Podrška odlučivanju može da se pridoda svim organizacionim disciplinama i da unapredi funkcionisanje organizacije.

Strukturiranost problema

Po Simon –u strukturiranost se moože izjednačiti sa njegovom definisanošću, a pod potpuno strukturiranim problemom se podrazumeva da:

• je problem jasan
• su precizno definisani ulazni podaci
• su poznati načini na koji se vrši analiza i dolazi do rešenja

Problemi koje je potrebno rešavati sa stanovišta odlučivanja mogu biti strukturirani, polustrukturirani i nestrukturirani.
Prevođenje problema odlučivanja iz nestrukturiranosti u strukturiranost je jedan od najbitnijih zadataka podrške odlučivanju.

Sistemi za podršku odlučivanju

Turban definiše SPO preko većeg broja definicija:
SPO treba da bude pomoć DO u smislu povećavanja njihovih sposobnosti, a nikako kao zamena njihovih procena.
SPO je sistem baziran na računaru koji daje podršku rešavanju klase polustrukturiranih ili nestrukturiranih problema u procesu donošenja odluka.
Čupić et, al. daju sledeću definiciju SPO:
Sistemi za podršku odlučivanju su informacioni sistemi, koji su slični i komplementarni standardnim informacionim sistemima i imaju za cilj da podržavaju, uglavnom, poslovne procese donošenja odluke. Predstavljaju simbiozu informacionih sistema, primene niza funkcionalnih znanja i tekućeg procesa donošenja odluka.

Svaki sistem za podršku odlučivanju se sastoji iz tri podsistema:

• Podsistem baze podataka – predstavlja deo SPO u kome se čuvaju ulazni i izlazni podaci organizacije, ova baza se razlikuje od klasičnih relacionih baza podataka
• Podsistem baze modela – komponenta SPO koja se sastoji od poslovnih modela odlučivanja, svaki model rešava određeni problem kod određenog poslovnog procesa. Njihov zadatak je da na osnovu ulaznih podataka i modela odlučivanja generišu izlazne podatke na osnovu kojih DO donosi odluku.

Ključne osobine SPO u podsistemu modela uključuju sledeće sposobnosti:

1. Uključivanje novih modela u sistem
2. Pristupanja i integraciji blokova modela radi dobijanja novog modela
3. Katalogiziranja i održavanja širokog opsega modela za različite korisnike
4. Povezivanje ovih modela sa odgovarajućim vezama u bazi podataka
5. Upravljanje bazom modela

Podsistem korisničkog interfejsa – treba da omogući komunikaciju između SPO i korisnika, i razloga što DO nisu specijalisti za određeni model, te je s toga ovaj podsistem i najvažniji. U većini slučajeva podsistem korisničkog interfejsa se sastoji iz tri dela:

1. Jezik akcije: šta korisnik može da učini u komunikaciji sa sistemom
2. Jezik prikazivanja ili prezentacije: šta korisnik vidi

3. Baza znanja: šta korisnik mora znati

Struktura SPO po Turbanu:

• Upravljanje podacima
• Upravljanje modelima
• Komunikacijski podsistem

Osnovne predsnosti SPO, koje je naveo Keen 1981.:

1. Povećavanje broja razmatranih alternativa u procesu donošenja odluka
2. Bolje razumevanje problema koji treba da se reši
3. Brži odgovor na nepredviđene situacije
4. Sposobnost sprovođenja ad-hoc analiza
5. Bolje sagledavanje problema i učenje
6. Poboljšana komunikacija među članovima tima koji učestvuju u donošenju odluke
7. Poboljšana kontrola odlučivanja
8. Ušteda u troškovima
9. Bolje odluke
10. Efikasniji timski rad
11. Ušteda u vremenu
12. Bolje iskorišćenje raspoloživih podataka

Osnovni nedostatak SPO se ogleda u problemu izbora i korišćenju modela iz baze modela. DO se često susreće sa sledećim problemima: koji model izabrati, kako koristiti izabrani model, kako kombinovati više modela? Dodatan problem se javlja kod baze modela kada se pojavi novi problem za čije rešavanje ne postoji model u bazi modela.