Sociologija prava

1. Pojam,metode i teorijski element metod
Nauka je delatnost sticanja znanja koja se odvija na osnovu nekih pretpostavki i zasniva na primeni preciznih procedura u cilju formulisanja logički sređenih i teorijski koherentnih iskaza o iskustvenoj stvarnosti.
Naučni metod je element unutrašnje strukture nauke koji nam pokazuje kako nauka dolazi do znanja tj. kako se odvija naučna delatnost. On nas upoznaje sa načinom rada nauke.

Strukturu naučnog metoda čine 3 elementa: teorijski, tehnicki i logički.
Teorijski sastojak metoda čine postojeća znanja o stvarnosti na osnovu kojih stičemo nova znanja (u log. smislu nauka je deduktivni model istraživanja gde se polazi od nekih najopštijih saznajnih predpostavki iz kojih se izvode konkterna znanja.
Teorijski sastojak metoda čine :
Naučne paradigm (polazne pretpostavke) – sadrže najopštija i sažeta znanja o stvarnosti na osnovu kojih stičemo nova znanja, ne možemo ih ni osporiti ni dokazati.
Osnovne polazne pretpostavke nauke su :
Pozitivizam (da je stvarnost koja nas okruzuje jedna, jedinstvena)
Evolucionizam (da je društvo dinamička i razvojna celina)
Globalizam (važna za nastanak sociologije kao nauke i sintezu društvenih nauka, deli se na: jedinstvo čoveka i jedinstvo stvarnosti),
Naučne teorije – izvode se iz paradigm, predstavljaju razradu znanja, ideja i pretpostavki sadržanih u paradigmama. One su sistem opštih, hipotetičkih iskaza o stvarnosti, logički sređenih u skladnu celinu, koji su više ili manje provereni i zasnovani na odgovarajucim pojmovima.
Ključne naučne teorije su: funkcionalizam, marksizam i simbolicki iterakcionizam.
Naučne hipoteze – izvode se iz naučnih teorija. One uspostavljaju vezu između pojava i istražuju kvalitete tih veza.
Osnovna f-ja hipoteze je upostavljanje odnosa izmedju 2 pojave. Da bi bila naučna, hipoteza mora biti određena tj. precizna, iskustvenog karaktera, lišena vrednosnih sudova i proverljiva. Mora biti tako formulisana da omogući prikupljanje podataka (činjenica) koji potvrđuju hipotezu tj. dokazuju da između 2 pojave postoji odnos gde prva pojava (A) izaziva nastanak druge (B).

2. Posmatranje
Posmatranje spada pod tehnički sastojak metoda i uz ispitivanje je najčešće primenjivana tehnika sakupljanja podataka.
{Tehnicki sastojak metoda deli se na : tehnička sakupljanja podataka (posmatranje, ispitivanje, analiza sadrzaja); teh.obrade podataka(statisticki metod i merenje) i dokazivanja (eksperiment, uporedivanje)}
Naučno posmatranje je prikupljanje podataka o ljudskim ponašanjima putem njihovog neposrednog čulnog opažanja, u toku njihovog odigravanja.
Postoje 2 vrste posmatranja : sa ucescem -istrazivac sam postaje deo sredine koja je predmet posmatranja.
Moze biti javno (grupa zna sa ulogu posm;jos se naziva otvoreno i i tajno) i bez ucesca – istr.ne ucestvuje u aktivnostima grupe koju posmatra.
Prednost posm.bez ucesca – posmatrac postedjen napora koji se mora uloziti u sticanju poverenja grupe, posmatra sve objektivnije. Posmatranje zahteva velika odricanja (promena prebivalista, druzi se sa ljudima koje bi inace izbegavao..).
Vrlina – omogucava neposredan odnos sa pojavama koje se istrazuju,moze posluziti kao priprema za istrazivanje..
Najveci problem – postizanje sistematicnosti i proverljivosti podataka,kao i kontrola nad posmatracem.
Prevazilazenje problema – izrada plana posmatranja;tekuce beleske(svakodnevne);stalna saradnja sa kolegama van terena kako bi se dodatnom kontrolom poboljsala sistematicnost podataka i pouzdanost istih.

3. Analiza sadržaja
A.s. je vrsta posmatranja ciji predmet nije ponasanje u svim svojim aspektima,vec samo simbolicko pon. tj. Simb.opstenje (komunikacija).
Predmet a.s.-poruka koja se masovno izrazava putem sredstava masovnih komunikacija (stampa, tv);javnih ili politicik skupova,religijskih ili zakonskih tekstova.. Bitan je oblik poruke-ne samo sta je iskazano vec i kako je receno.
A.s. karakterise kvantifikacija-brojcano izrazavanje pojedinih sastojaka koji cine sadrzaj poruke.
Cilj a.s.-da tumacenjem poruka saznamo nesto novo o drustvu ili otkrijemo uticaj tih poruka na drustvo.

Sociolosku dimenziju a.s. dobija kada na osnovu protumacenih poruka pokusamo da sagledamo razne aspekte drusvenog zivota.
Takodje se istrazuje i uticaj masovnih poruka na drustvo(stavovi politicara,sportista,glumaca) koliko njihovi stavovi uticu na sistem jednog drustva.

4. Ispitivanje
Sustina ispitivanja je postavljanje pitanja na koja ispitanici daju odgovore.
Postoje 2 vrste: Intervju i Anketa (upitnik).
Intervju je usmeno ispitivanje tj. usmeno prikupljanje podataka o stavovima i osobinama ispitanika.
Postoje 2 vrste :
Stukturiran (cvrsta forma, unapred pripremljena pitanja, postavljaju se svima istim redosl. i na isti nacin; slican je upitniku samo sto je usmeno; Prednosti: veci br. ispitanika, manje vremena, manje troskova. Mane: podaci o osobama su vise spolj.karakt. (pol,uzrast), a redje se koristi za ispitivanje stavova i misljenja ispitanika)
Nestrukturiran (Prednosti:korekcija strukturiranog, vise forma razgovora, mogu se menjati pitanja po potrebi, moze se prepustiti inicijativa ispitaniku..Mane: dobijeni podaci se tesko mogu kvantifikovati i relativno dugo traje).
Mane obe vrste –u formi.
Usmeno ispit.remeti objektivnost istraz.Ljudi koji se ispit. nisu spontani

Upitnik(anketa) je pismeno prikupljanje podataka o stavovima i osobinama ispitanika.
Moze biti: zatvoren(pitanja i njihov redosled su unapred fiksirani i ugl.se odg.u alternaciji(da,ne)),otvoren (pitanja na koja ispit.odg.tako sto iznose svoje stavove) i kombinovan(najcesci,pitanja na koja se daju otvoreni odg).
Upitnici sadrze skaliranje (neka vrsta merenja) – ispitanici iznose stav u kojoj meri se slazu (potpuno,delimicno).Najveca vrlina upitnika je anonimnost;ne zahteva mnogo vrem. I sredstava,moze zahvatiti veci br.ispitanika..Mane:unapred je odredjeno u kom pravcu ide ispit.i koji su stavovi relevantni,tesko je licne I vrednosne stavove podvrgnuti kvantifikaciji..
Teskoce prilikom sastavljanja itrevjua i upitnika: izbor pitanja, kvantifikacija pitanja, formulisanje pit.,redosled, formiranje uzorka.
Kada imamo problem istrazivanja ili hipotezu prvi zadatak je napraviti adekvatan izbor pitanja,zatim formulisanje pitanja; posebnu paznju treba posvetiti i redosledu pitanja-ugl. od opstih i manje bitnih ka sustinskim;i najzad potrebno je formirati uzorak(uzorak je deo koji predstavlja celinu tj istrazivanje celine neke pojave na osnovu jednog njenog dela;matematickim metodama se vrsi izbor uzoraka.Izbor jednog mnogo manjeg dela populacije ciji stavovi reprezentuju misljenja citave te populacije u velikoj meri utice na tacnost istazivanja.