Tranzicije i promene u klasno-slojnoj strukturi srpskog društva

Социолошка истраживања, веома често, у центру своје пажње имају различите аспекте друштвених структура, укључујући ту и њену динамичку страну. Проучавања друштвене покретљивости и социјалне диференцијације такође спадају у предметну посебност социологије и у тесној су вези са питањима друштвене структуре и њених промена. Још је Рајт Милс у Социолошкој имагинацији утврдио да нема квалитетног истраживача у социологији ако он није оспособљен да се користи категоријом друштвена структура. У појмовној мрежи и социолошкој анализи друштвена структура заузима централно место. Од Хегела, преко Маркса до Косика – сви дијалектичари су сматрали да је истина целина, те да у социолошкој анализи та целина највишег реда управо јесте друштвена структура. Њено истраживање, сазнавање омогућује нам да суштински схватимо методолошки упут К. Косика “да је свака појава производ и произвођач друштва”. Наравно та целина је динамичка, променљива категорија повезана са факторима социјалне динамике. Стога истраживање друштвене структуре помаже разумевању не само социјалне статике, већ и спознају карактера социјалних промена и њених актера. Савремено друштво (светско и српско) захваћено је процесима у распону од глобализације, модернизације, транзиције до реколонизације. У том контексту интересантно је истражити основне правце промена друштвене структуре, класно-слојну диференцијацију у Србији и њихов карактер, као и могуће последице по будући развој српског друштва.
Подручје друштвеног света које је готово „ексклузивно“ социолошко, тј. „резервисано“ за проучавања која врше социолози, је питање друштвених неједнакости, или, прецизније, узоци и последице социјалне диференцијације. Заиста, нема те друштвене науке чији би се представници „усудили“ да социолозима оспоре „главну улогу“ у овој области. Подела друштва на класе или слојеве, који су хијерархијски рангирани према богатству, угледу и моћи, јесте истакнута и готово универзална особина друштвене структуре која је одувек привлачила пажњу теоретичара друштва и филозофа. Након урушавања социјалистичког пројекта изградње социјализма, који је накарадно спроводио идеју социјализма, све бивше социјалистичке државе, међу њима и Србија, кренуле су у изградњи новог- старог друштвеног уређења. Тај сложен и турбулентан друштвени процес означава се именом транзиција. Наравно, под диктатом Запада, све те државе изабрале су (наметнута им је) неолибералну стратегију развоја.
Неолиберална стратегија транзиције друштва у Србији довела је у протеклих двадесет година до радикаланих промена у његовој класној структури. Догодиле су се значајне друштвене промене, пре свега промене у својинским односима, које су одлучујуће деловале на класно-слојну диференцијацију у друштву, разоривши раније створене друштвене слојеве (класе) и стварајући нове класне(слојне) односе. Овде ћемо се осврнути на глобалне промене у класно-слојној структури српског друштва, у последњих 20 година. Истраживање дијалектике њихових опречних интереса омогући ће да сазнамо праву природу савременог капитализма у Србији, као и инструментализовану улогу политичке елите и центара моћи који су све очигледније подређени интересима снага репродукције капитал –односа у друштву. Истраживање друштвене структуре и промене које се дешавају у оквиру ње има за циљ да открије не само карактер/идентитет друштва у транзицији већ и да се уочи и укаже на могуће алтернативе и актере друштвених промена: развоја и напретка савременог друштва Србије. Без стабилне али и отворене друштвене структуре, која омогућује социјалну мобилност, успон, радну и социјалну промоцију за већину становника, нема здравог и напредног друштва, без обзира како се то друштво назива: капиталистичко, посткапиталистичко или социјалистичко.