Stabilni sistemi zaštite od požara

UVOD

Protivpožarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gašenje požara, sistemi za detekciju eksplozivnih gasova i sistemi za odvođenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju u grupu posebnih sistema.
Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta č ini njegov pozarni rizik. Za odredivanje pozarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka
pozara, njegovog razvoja i moguce stete. Merama pozarne preventive postize se da verovatnoca izbijanja pozara bude sto manja , a protivpozarnim sistemom se onemogucava sirenje pozara.

Time se i moguce stete svode na najmanju meru. Po žarni rizik se računa različitim metodama a mi ćemo ovde spomenuti dve. Metodama se, racunskim putem, dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz podataka. Tako naprimer, vrsi se procena stete posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju, kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl. Pozarno opterecenje kao jedan od inputa za proračun požarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono vec postoji. Ako se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu, pozarnu otpornost materijal objekta, itd.

Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta. Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog o posebnih sistema su:

• potreba da se požar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi
• potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija uključenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se izbegle ljudske zrtve
• potreba da se početni požar ugasi na samom početku, što podrazumeva automatsko aktiviranje i detekciju
• potreba da se obezbedi aktivranje gašenja i samo gašenje na daljinu
• potreba da se odvođenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u tom trenutku nalaze u objektu

 
STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara. Ova zavisnost stete (i drugih posledica) moze se sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje
da steta, sa vremenom, raste, po eksponencijalnoj krivoj. Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj (krive 2,3). Svakom vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete,ili istoj steti S odgovaraju razlicita vremena Tl, T2 i T3 intervencije.

POŽARNI RIZIK

Proračun rizika faktorima požarne opterećenosti i opasnosti (požarni rizik objekta i požarni rizik sadržaja objekta)

Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog rizika. U ovom faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara, njegov razvoj i moguce stetne posledice. Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja, organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za izbor efikasnog protivpozarnog
sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem koji ce da ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu.

Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog sadrzaja. Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala,
opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi u objektu. Oba ova rizika su medusobno povezani, jer po pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati nezavisno, pa se tako nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema, naime, uzece se sistem prema riziku koji dominira.

 
Rizik objekta
Unistenje objekta dejstvom pozara sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva faktora, medusobno suprotnih dejstava;

1. intenziteta i trajanja pozara
2. pozarne otpornosti konstrukcije objekta.

Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno složenim formulama I one nisu predmet ovog razmatranja.

Rizik sadrzaja objekta
Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja;

• u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
• kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
• kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima

Ovaj rizik se u krajnjo iteracija također dobija računski, čime se nećemo baviti. Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i tehnologiji, jacanjem vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora biti zastupljen i ekonomski kriterijum u pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene stabilne automatske sisteme
za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to dozvoljavaju. Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i hidranata i drugih preventivnih mera u objektima.