Statistika

Masovno posmatranje ponašanja pojava uz odgovarajuću primenu statističke metodologije omogućava nam da uočimo opšte karakteristike varijabilnih pojava i otkrijemo pravilnosti u tendencijama ovakvih pojava. Pravilnosti koje uočavamo nazivaju se statističkim zakonitostima ili masovnim zakonitostima. Statističke zakonitosti imaju sledeće dve bitne karakteristike: važe samo u masi slučajeva i pojedinačni slučajevi mogu da pokažu odstupanja od opšte tendencije. Ponašanje masovnih pojava u većem skupu pokazuje izvesnu pravilnost, a na malom broju slučajeva ta pravilnost se ne ne ispoljava. Statistika istražuje te pravilnosti i varijacije, i pritom polazi od velikog broja slučajeva koje posmatra, a rezultate grupiše, opisuje, upoređuje i analizira. Statistika se bitno razlikuje od evidencije bilo u preduzeću ili privredi. Pojam statistike je znatno širi. Zadatak evidencije jeste da registruje i prati svaku pojedinu jedinicu i njena individualna svojstva. Evidencija ima za cilj da obuhvati sve pojedinačne slučajeve da bi u svakom momentu mogla da pruži odgovarajuća obaveštenja o pojedinačnim individualnim slučajevima. Takve podatke nazivamo ekstrmnim podacima. Ekstremni podataka je onaj koji znatno odstupa od vrednosti svih ostalih podataka, bilo zato što je znatno veći ili znatno manji. Statistika ima za zadatak da uoči ono što je zajedničko, karakteristično za sve slučajeve posmatranja a pojedinačna svojstva služe statistici samo kao polazna osnova za dalji rad, prema tome statistiku interesuju karakteristike skupova. Statistika i evidencija stoje u tesnoj međusobnoj vezi.