Stitasta zlezda

UVOD

Štitasta (Štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin,čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.
Položaj i građa: Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u vratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika.Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja.Sastoji se od dva režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem-istmus (lat: isthmus). Ponekad postoji i treći,piramidalni režanj (lat: lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde. U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula,koji su funkcionalne jedinice.Histološka građa štitaste žlezde:
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari
Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase,tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se iC-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrašnjim lučenjem i njena težina je oko10-20 g. Ova žlezda je bogato vaskularizovana, tako da je boja svetlocrvena. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac(lat: n. laringeus recurrens), bočno leži,takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija (lat: a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat: vena jugulsris interna) i živac vagus (lat: n. vagus).Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.

Krvni sudovi
Svaki režanj štitaste žlezde snabdevaju 2 para arterija: gornja (lat: a. thyroidea superior) i donja štitna arterija (lat: a. thyroidea inferior). Gornja štitna arterija potiče iz spoljašnje karotidne arterije (lat: a. carotis externa), dok donja štitna arterija potiče iz potključne arterije (lat: a. cubclavia dextra et sinistra). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat: vena cava superior).U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u najbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srcaili 160 ml/min/100g tkiva).
Embrionalni razvoj
Tkivo štitaste žlezde se za vreme embrionalnog razvoja spušta od korena jezika do svoje krajnje lokacije ispred dušnika, štitasto-jezičkim kanalima (lat: canalis tyreoglossus). Nekada mogu postojati ostaci tkiva štitaste žlezde u oblasti korena jezika ili u kanalu niz koji se štitasta žlezda spušta.