Struktura leksikona stranih reci

Leksikologija (od grč. lexicon rečnik, logia nauka) je grana lingvistike koja proučava istoriju i savremeno stanje vokabulara (rečnika) nekog jezika, tj. reči kao osnovne leksičke (rečničke) jedinice. Ona je deo nauke o jeziku, koja proučava reči, a reč je utvrđeni glasovni skup, koji ima neko značenje. Leksikologija je nauka o rečniku jednog jezika, a pod rečnikom u ovom smislu podrazumeva se celokupan rečnički fond jednog jezika, sve reči i ustaljeni jezički izrazi koji mu pripadaju. Rečnik jednog jezika nije homogen, tako po prostiranju razlikuju se sledeće reči: lokalizmi, dijalektizmi, provincijalizmi i td. Po starini: arhaizmi, neologizmi, novije reči, kovanice. Po upotrebi imamo standardne književne reli, i nestandardne neknjiževne. Po poreklu reči mogu biti domaće i strane.