Svojina na zemljištu u starom i srednjem veku

VAVILON:
– Dominira kolektivna svojina : državna, hramovska, svojina seoskih opština. Ona se po pravilu daje slobodnim članovima zajednice na obradu uz neku vrstu naturalne rente.
– Poseban tip svojine je ILKU posed – kao feudalno leno, daje se vojnicima dok obavljaju vojnu službu. Nije nasledan, ali ako sin preuzme očevo zanimanje, može i posed.
– Postoji i razvijena privatna svojina (iako nema reči za nju), što se vidi iz ugovora o kupoprodaji, zakupu, poklonu…
– Svojina na zemlji se obično sticala derivativno, ali postoji i održaj.
-KUDURU – kamenovi međaši (falusnog oblika sa imenom vlasnika i transakcijama) koji svedoče o založnom pravu. Njihove kopije se čuvaju u hramovima, kao preteča zemljišnih knjiga.
– Službenosti.

EGIPAT:
– Dominira kolektivna svojina, jer sva zemlja načelno pripada faraonu/državi
– Faraon je kao feudalni vladara dodeljuje na privremeno korišćenje uz naknadu
– Kasnije se javlja raspolaganje inter vivos i mortis causa

SPARTA:
– Kolektivna svojina ( Likurgovo zakonodavstvo)
– Spartijati upravljaju svojim klerovima, ali ih ne mogu otuđivati niti deliti
– Efor Epitadej krajem 5. veka predlaže retru kojom se kler može nasleđivati i poklanjati
– Broj muškaraca – Spartijata vremenom opada, pa Aristotel smatra da je na kraju oko 2/5 zemlje pripadalo ženama (,,popustljivost prema ženama’’ = propast)

GORTINA: (kler)
– Kolektivna svojina cele aristokratske zajednice – deli se na osnovu pripadništva hejtajriji
– Postoji i porodična svojina (kao rimski konzorcijum, pa ima i kao ’’actio familiae ercisucundae’’)

ATINA:
– Kolektivna svojina u početku, neotuđiva (posed se i dalje naziva kleros)
– Čak i kada se razvila privatna svojina, ostaju ograničenja, jer se smatra da ona i dalje pripada i zajednici. Postoje i ograničenja u interesu suseda.
– Liturgija – ko ima imovinu, daje deo prihoda društvu
– Naročito je razvijeno založno pravo (postoje čak 4 tipa obezbeđenja – hipoteka!)
Horos – kamen međaš na kom se uz ime vlasnika beleže tereti na zemljištu

HELENIZAM:
– Kolektivna svojina – najveći zemljoposednik je vladar
– Privatna svojina slaba, osim u grčkim polisima, više feudalni oblici
– Vojni posed – kler – dobija se od kralja u nagradu u osvojenim zemljama, i drži se dok se vrši služba i plaća porez. Kasnije postaje nasledan i otuđiv, ali se to nikada formalno ne priznaje.