Terminsko tržište i finansijski derivati

1.    UVOD:
Ukoliko izvršimo podelu finansijskih tržišta prema formiranju cena, možemo uočiti da postoje dva oblika. Neposredno formiranje tekućih cena finansijskih instrumenata, odnosno neposredno saldiranje operacija po izvršenoj trgovini odnosno poslovanje na tekućem (spot market) tržištu, koje ne dozvoljava značajnija odstupanja cena od realne tražnje i formiranja visokog obima spekulativnog profita. Druga podela daje finansijskom tržištu karakter terminskog tržišta (forward market) čije operacije uključuju odloženo izvršavanje obaveza prodavaca ili kupaca. U ovom slučaju, učesnici u trgovini se obavezuju na određeno postupanje u budućnosti, imajući u vidu pretpostavljeni odnos ponude i tražnje.
Ovim načinom trgovine omogućava se učesnicima da u svoje investicione odluke ugrade očekivanu razliku između kretanja cena finansijskih instrumenata na tekućem tržištu i svojih očekivanja o budućem kretanju cena u terminskoj ceni, i da koristeći razliku između ove dve cene, zaštite prihod ili ostvare profit/gubitak.Terminsko tržište derivata je segment finansijskog tržišta, koje poseduje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u budućnosti. Na ovom tržištu se posluje robnim i finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora uslovljena je kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi. Cena proizilazi – derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski instrumenti nazivaju derivati .

Derivati su finansijski instrumenti, čija je cena uslovljena kretanjem cena osnovne robe i finansijskog instrumenta. Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati, su veoma značajni instrumenti finansijskih instrumenata koji su nastali bumom finansijskih inovacija u poslednjih 25 godina. Njihova pojava dala je berzanskom poslovanju novu dimenziju, dovodeći do krupnih promena na finansijskim tržištima razvijenih zemalja, ali i na međunarodnom finansijskom tržištu. Kao što je većspomenuto, izvedene hartije od vrednosti se nazivaju tako što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive, koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ali za razliku odosnovnih hartija, finansijski derivati ne održavaju niti jedan od dva osnovna odnosa: kreditni i vlasnički.

2.    Pojam i osnovne karakteristike opcija
Opcije spadaju u grupu derivativnih hartija od vrednosti, što znači da predstavljaju izvedene finansijske instrumente. Osnovna uloga derivativa na finansijskom tržištu je transfer rizika. U njihovoj osnovi nalazi se neka roba ili neki finansijski instrument, odnosno svaka aktiva koja ima tržišnost, i odčije cene zavisi cena derivativa sa kojima se trguje na tržištu derivativa odnosno terminskom tržištu.

Mnogima derivativi služe da bi smanjili rizik. Na primer, poljoprivrednik koji nije siguran kolika će cena kukuruza biti u vreme berbe i prodaje. Da bitu nesigurnost otklonio, on pomoću derivativa se štitiod budućeg pada cene kukuruza i na taj način izbegava velike gubitke. Osnovno uloga derivativa je transfer rizika na one učesnike koji su spremni da taj rizik prihvate i ostvare velike profite/gubitke, jer se njihove prognoze o budućim kretanjima cena suprotne od onih koji žele da sezaštite od rizika. Učesnici koji žele da se zaštite od rizika nazivaju se hedžeri (hadgers), a oni koji prihvataju taj rizik, i na osnovu njega ostvaruju profite/gubitke, nazivaju se trgovci (traders) koje popularno nazivaju spekulantima (speculators). Terminska tržišta, odnosno tržišta derivativa nikako ne bi mogla da funkcionišu, a da se na njima ne pojavljuje veliki broj spekulanata koji su uvek spremni da se “kockaju”.

Neke finansijske institucije tendiraju da koriste derivative kao izvor prihoda.Tako je opšte čuven incident vezan za kolaps Barings Bank-e u februaru 1995.godine. Ali ne samo nje. Velike finansijske poteškoće imali su i: Procter&Gamble, Orange Country, Hammersmith i Fulham Local Authority. Na primeru Barings banke, Nick Leeson je očigledno pokušao da iskoristi male razlike u ceni finansijskih instrumenata koje je kupovao na berzama dalekog istoka i prodavao ih na drugim berzama, pokušajući da iskoristi proces poznat kao arbitraža. U januaru i februaru 1995.godine, kladio se na Japanske akcije kupujući značajnu količinu fjučers ugovora na indeks Nikkei 225 na berzama u Osaki i Tokiju. Nastupio je nepovoljan period na Japanskoj berzi akcija, što i rezultiralno katastrofom pomenute banke .