Trgovina ljudima

UVOD
Istovremeno,moralni principi nalažu da sve vrste poslova koje obavljamo za druge radimo pravilno,odnosno poslovati najekonomičnije uz najmanji utrošak energije i najmanji ekološki trošak,što sve skupa znači da je to i najmoralnije poslovanje. Ipak,to se ne može očekivati od osoba koje su prinuđene ili ucenjene na bilo koji način,odnosno ukoliko je ta osoba u celokupnoj situaciji –žrtva. Trgovina ljudima je trgovina ljudskim bićima i njihovo iskorišćavanje od strane kriminalaca radi zarade. Ona može da označava prisiljavanje ljudi na prostituciju, prosjačenje ili fizički rad ili obmanjivanje ljudi sa istim ciljem.
Svake godine u Evropi biva prodano gotovo 200 hiljada pojedinaca, a većinu ih čine žene i devojke koje su primorane na prostituciju. Trgovina ljudima je danas toliko uobičajena da predstavlja treću najprofitabilniju kriminalnu aktivnost u svetu, posle trgovine drogom i oružjem.
Trgovac ljudima žrtvi oduzima osnovna ljudska prava: slobodu kretanja, izbora, kontrole sopstvenog tela i duha, i kontrolu sopstvene budućnosti.
Svake godine, milioni muškaraca, žena i dece širom sveta budu prodani i držani uslovima jednakim ropstvu. Medju njima je veliki broj žena i devojčica, koje su prevarom ili silom odvedene i prodane da rade u prisilnoj prostituciji, I muškraca koji rade na poljima, u fabrikama, na građevinama. Region Balkana veđćduže vreme je jedno od glavnih odredišta i tranzita za trgovinu ljudima. Danas Balkan mahom predstavlja polazno područje žrtava trgovine ljudima.
Prema definiciji UN Protokola za prevenciju, suzbijanje, i kažnjavanje trgovine ljudima posebno ženama I decom koji dopunjuje Konvenciju protiv organizovanog međunarodnog kriminala iz 2000-te godine, termin ”trgovina ljudima” podrazumeva regrutaciju, transport, prevoz, smeštaj i prijem osoba putem pretnje ili upotrebe sile, ili putem drugih oblika prinude, otmice, obmane, prevare, zloupotrebe moći nad ranjivim osobama, zatim davanje ili primanje novca, ili drugih vrsta naknada u cilju postizanja pristanka žrtve na odnos u kojem jedna osoba ima kontrolu nad drugom, a sve u cilju eksploatacije.
Na području Balkana i u Srbiji, o trgovini ljudima se najčešće raspravlja kao o  ”trgovini ženama”, ”trgovini ženama i decom” ili ”trgovini radi seksualnog iskorišćavanja”.
Iako trgovina ljudima nesumnjivo ima neuporedivo veće posledice po žene i devojčice i često podrazumeva trgovinu u komercijalne seksualne svrhe, to je mnogo širi fenomen. Trgovina ljudima uključuje, na primer, (pre)prodaju migranata za potrebe radionica sa jeftinom radnom snagom, kućnog ili poljoprivrednog rada, ugovaranje prisilnih ili nepostojećih brakova, kao i kupovinu i prodaju žena u bordele i striptiz-klubove.
Trgovina ženama se najčešće tretira kao problem ilegalne migracije i krijumčarenja (od strane zakonodavstva) ili prostitucije (od strane javnog mnenja). Medjutim, postoje sustinske razlike.

Migracija podrazumeva PRISTANAK osobe da ode iz zemlje. Migracija je dobrovoljna. Međutim, migracija ne podrazumeva prevaru, prisilu, eksploataciju i nasilje.
Krijumčarenje podrazumeva ilegalan ulazak u zemlju, sto jeste zločin protiv države, ali ne i zločin protiv osobe, jer postoji PRISTANAK osobe da na taj način migrira.
Bitno je naglasiti razliku između prostitucije i trgovine ženama. Prostitucija može biti uz pristanak, dok se trgovina ženama odnosi pre svega na prinudnu prostitituciju (koja podrazumeva ograničeno kretanje; oduzimanje dokumenata ; nametanje broja klijenata; fizičko i psihičko zlostavljanje) i kupovinu / prodaju osobe, bez njenog znanja i pristanka.
Čak  i onda kada devojka zna da će se baviti prostitucijom, ona nije upoznata sa uslovima rada i života, i nema nikakvu kontrolu nad onim što joj se dešava.