Tržište zajmovnih srestava i kamatna stopa

Uvod

Tržište je širok pojam i stoga zahteva detaljnu analizu. Pre svega treba istaći da je tržište mesto gde dolazi do povezivanja štediša i zajmotražilaca. To su dva činioca bez kojih tržište ne bi normalno funkcionisalo. Ponuda i tražnja glavni su faktor svakog tržišta. Ponuda potiče od ljudi koji su uštedeli odredjenu svotu novca koju žele u vidu kredita da plasiraju tržištu radi ostvarivanja prihoda. Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od potrošača koji pozajmljuju novac.
Zaključujemo da štednja predstavlja izvor ponude zajmovnih sredstava, a investicije predstavljaju izvor tražnje za zajmovnim sredstvima.Iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje naziva se kamatna stopa.
U daljem izlaganju seminarskog upoznaću vas sa tržištem novca kamatom i njenim činiocima.
1.Tržište,ponuda i tražnja za novcem

Ponuda kreditnih sredstava potiče od građana koji žele da uštede deo svojih prihoda , da bi trošili više u budućnosti, odnosno da bi svojoj deci ostavili nasledstvo, ili obezbedili sebi penzionerske dane i sl. Štednjaim omogućava da ravnomerno rasporede svoju potrošnju kroz svoj životni ciklus.
Tražnja za novcem određena je potrebama onih građana koji žele da potroše više od svog trenutnog dohotka.Takođe i preduzeća ispolavaju tražnju za novčanim sredstvima jer ulažu u projekte s pozitivnom neto sadašnjom vrednošću što podrazumeva da očekuju viši prinos na projekat od oportinuitetnog troška sredstava, odnosno od kamatne stope .Ulaganja preduzeća, takođe su važan izvor tražnje za novcem kao i zaduživanje države na domaćem i stranom tržištu.
Tržište na kojem oni koji žele da štede nude svoja sredstva onima koji žele da pozajme sredstva radi invenstiranja,nazivamo tržište novca , odnosno tržište kreditnih ilizajmovnih sredstava.
Na ovom tržištu kamatna stopa se usklađuje radi uravnoteženja ponude i tražnje za novcem.Ponuda novca ili zajmovnih sredstava potiče iz nacionalne štednje (privatna i javna štednja), dok tražnja potiče od domaćinstava , preduzeća i države .

Tržište zajmovnih sredstava predstavlja tržište na kojem oni koji štede nude ta sredstva onima kojima sredstva nedostaju , a žele da investrijaju ta sredstva.

2.Kamatna stopa i ravnotežna kamatna stopa
Kamatna stopa je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove.
Kada novac oročavamo u banci , dobijamo kamatu.Na primer, ako je kamatna stopa 15%, a uložili smo 1500€, za godinu dana dobićemo 1725€. Dodatni 225 € od 1.500€ predstavlja godišnju kamatu na pozajmljenih 1.500 €. Kamatna stopa se zaračunava na finansijski kapital (glavnicu) kao X procenata na godinu dana. Kamatna stopa je plaćanje nadoknade za upotrebu novca . Kamatna stopa je iznos koji se plaća u jedinici vremena . Drugim rečima, ljudi moraju da plate što su došli u priliku da mogu da pozajme novac.Dakle, trošak pozajmljivanja novca, meren, na primer, u dinarima, po godini na jedinicu posuđenog novca, jeste kamatna stopa.
Kamatna stopa se izračunava kao utvrđena cena kreditnih (zajmovnih) fondova za godinu dana na kapitalnu vrednost 100, odnosno :
r = k/ KS × 100
gde je r – kamatna stopa, k- ukupna godišnja kamata na kreditna (pozajmljena) sredstva; KS –kreditna (zajmovna) sredstva.
Dakle, odnos kamate i pozajmljenih sredstava pomnoženo sa 100 je kamatna stopa koja se izražava u procentima. Na primer, ako se na 100 jedinica kreditnih fondova ostvaruje kamata od 5 jedinica, kamatna stopa će biti 5%, odnosno :
r = k/KS x 100 = 5k/100KS x 100 = 5%
Kriva tražnje za zajmovnim sredstvima je negativno nagnuta . Sa porastom troškova investiranja tj. kamatne stope , dolazi do smanjenja traženih količina zajmovnih sredstava . Na drugoj strani , porast kamatne stope povećava prinos na štednju i čini je privlačnijom, pa je kriva ponude zajmovnih sredstava pozitivno nagnuta. Zaključujemo da