studenti
Mesto za uspešne studente

Etika u komunikaciji

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Uvod
„Najmračniji krugovi pakla su rezervirani za one koji u vremenima moralne krize ostanu neutralni i suzdržani“.
Dante Alighieri

 

 

 
Pojam, definisanje i predmet etike
Ako hoćemo da damo uvodni pojam i odredbu etike, možemo poći od samog ovog termina i tako dati takozvanu terminološku odredbu ili definiciju.Pojam etika dolazi iz starogrčkog jezika od reči ethos koja je označavala običaj, naviku, karakter.
Od Aristetolove praktične mudrosti (phronesis) do Kantovih principa etike ( Sittlichkeit; moralnosti, običaji), koji u skladu sa racionalnim pristupima, etika je prema istoriji filozofije imala više faza. Grci su se bavili etikom kao generalnom teorijom vrline, smatrajući etiku, uz logiku i fiziku, delom filozofske nauke. Sofisti su tvrdili da se stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i do naroda do naroda te da se njihovo rešenje objektivne stvarnosti pomeri na stavove i izbore samog čovjeka. Sa ovim rešenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koji su mnogi moralisti, među prvima Sokrat i Platon, reagovali nezadovoljstvom, pre svega braneći objektivno važenje određenih etičkih normi.
Sam termin etika i osamostaljenje etike kao posebne filosofske discipline vezani su za Aristotela.On je, deleći ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti: na razumski, logički i nerazumski ili alogički deo (htenje,požude,) podelio i ljudske vrline i umešnosti koje tim oblastima odgovaraju.One koje odgovaraju razumskom delu (znanje, moć, shvatanja, pamet) nazvao je dianoetičkim (intelektualnim),a one druge koje se odnose na alogički deo-etičkim (moralnim). U ovu drugu grupu svojstava,odnosno vrlina spadaju,na primer,hrabrost ponos, umerenost itd. ‘’Posladnju oznaku etički primenila je njegova škola na učiteljove spise koji tretiraju moral i konačno na samu disciplinu.Tako je nastala reč etika.

 

 

 
Etika sa stanovišta Sofista
Ulogu sofista u istoriji etike moguće je shvatiti samo na fonu njihovog doprinosa filozofskoj misli i kulturi uopšte. Prvi su oni odlično pokrenuli pravac teorijsko-spoznajnog interesa sa prirode na čoveka. Suprotno svojim filozofskim prethodnicima, koji su tajne čovekovog postojanja tražili u prirodi, kosmosu, Protagora (oko 420 god p.n.e.) je izrekao svoju glasovnu postavku:
„Čovek je mera svih stvari: onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu“.
Tu više nije reč o običnom proširivanju predmeta filozofskog istraživanja. Sofisti su principski drugačije pristupili razumevanju čoveka. On je za njih nešto više od jedne pojave univerzuma (pa bila ona i viša); čovek je središte tog univerzuma, njegovo stvaralačko načelo. Na taj način sofisti pokreću tradicionalno uspostavljeni način filozofiranja: od kosmosa prema čoveku, od opšteg ka posbnom, od objektivnog ka subjektivnom.
Protagora svojom postavkom u biti zastupa posebno mesto čoveka u kosmosu.
Sofisti su postavili ključni problem etike: Jesu li dobro i zlo samostalne, nadindividualn biti ili su imanentni ljudskoj delatnosti?
Sofisti ne priznaju apsolutno dobro, posebno ne ono spolja nametnuto. Dakle, sofisti su utemeljivali etiku kao filozofsku disciplinu.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.