Uloga računovodstva i revizije u realizaciji poslovnih ciljeva

Uloga računovodstva i revizije u realizaciji poslovnih ciljeva

REZIME:

•     Osnovni pojmovi revizije, definicije (pri čemu smo akcenat stavili na definiciju američkog saveza računođa i njene sastavne elemente), metode, oblici, zahtevani kvalitet revizora kao i perspektive u budućnosti za revizorsku i računovodstvenu profesiju;
•     Aktuelno stanje u evropskoj privredi; Target 2; osnovne greške i slabosti u evrozoni; rastući antagonizam između zemalja velikih poverilaca i zemalja najvećih dužnika; „Afera LIBOR“; osvrt na ekonomsku situaciju u Argentini;
•     Međusobni odnos između savremenog poslovnog okruženja u zemljama u tranziciji i računovodstvene revizije, prema prof. Slobodanu Maliniću, prema dr. Stojiljković M.; finansijsko stanje velikih globalnih kompanija nakon povratka kući;
•     Kritika neoliberalizma; razlika između stare asketske nacionalne buržoazije i transnacionalne buržoazije u pogledu prema ekonomiji i moralu; efekti kriminalni radnji računovodstvene prirode;
•     Razlozi koji su doveli do diskreditacije revizorske profesije;mere za unapređenje revizorske profesije; mere za unapređenje finansijskog računovodstva kao i preduzimanje adekvatnih mera za adaptacije i unapređenja menadžerskog računovodstva i sve u cilju povratka poverenja u računovodstvenu profesiju;
•     Neiskorišćeni potencijali zemalja u tranziciji, sa akcentom na logistiku (logistički centri, RO-RO, RO-LA, Dunavski koridor VII) i poljoprivredu (pogodnosti i nedostaci); realne opasnosti od napuštanja sopstvenog zakona Srbije koji zabranjuje proizvodnju i promet GMO.

KLJUČNE REČI:

•     Osnovni pojmovi revizije
•     Evropska privreda
•     Ekonomski neoliberalizam
•     Računovodstvene prevare
•     Logistika i poljoprivreda

UVOD

U narednim poglavljima izložićemo ekonomsku situaciju u Evropi i kritički ćemo se osvrnuti na neoliberalni model, takođe ukazaćemo na neiskorišćene potencijale poljoprivrede i logistike u Srbiji, kao i značaj forenzičkog računovodstva u kreiranju poslovnog okruženja.
U aktulenom trenutku globalna ekonomija je suočena sa teškim otvorenim izazovima od čijeg će razrešenja i sledećih nekoliko godina zavisiti pravac njenog oporavka i razvoja. Međutim, bez obzira na to da li će evrozona uspeti da reši svoje aktuelne probelme, zatim da li će Amerika ponovo krenuti putem rasta, kao i da li će se Kina i Indija izboriti sa usporavanjem ekonomskog rasta, jasno je da svetska ekonomija ulazi u najtežu fazu od završetka Drugog svetskog rata.
Najviše razloga za strahovanje imaju zemlje „u razvoju“, koje umesto gašenja malih ekonomskih požara gro pažnje moraju pokloniti razrešavanju strukturnih problema svojih privreda. Zemlje u razvoju da nas imaju manji fiskalni i monetarni prostor za korektivne mere nego što su ga imale 2008. i 2009. godine, ako presuše globalne finansije, a globalne prilike se u znatnoj meri budu pogoršavale, njihova sposobnost da adekvatno reaguju može biti skoro potpuno ograničena. Već decenijama, međutim, zemlje u razvoju veruju u prevarnu demokratiju, odnosno poslušno glasaju za političke stranke, koje potom svoj demokratski mandat i vlast naroda poveravaju bankama, trgovcima finansijskim proizvodima i agencijama za rejting koje su postale diktatori Zapada, pri čemu gutaju bogatstvo naroda u vidu izmišljenih bonusa i premija dodeljenih svojim pohlepnim šefovima. Sve svoje napore, u ovom momentu, Vlade trebaju usmeriti u pravcu socijalno osetljivije ekonomije, gde zapošljavanje, stambeno zbrinjavanje, zaštita okoline i briga o starima, nisu u rukama privatnika. Drugim rečima, i zemljama u razvoju preostaje, takođe, oslanjanje na sopstvene potencijale i snage.
Međutim, da je politika publiciteta sredstvo za širenje optimizma i na makro nivou pokazuje primer Eurostata, statističke agencije EU, koja je sredinom avgusta 2013. Godine, objavila podatke koji ukazuju da je u drugom kvartalu ove godine okončana najduža recesija koja je pogodila evrozonu od njenog osnivanja, 1999. godine. Naime, navodi da su sedamnaest članova evrozone zabeležile kolektivan rast od 0,3% u periodu od aprila do juna, nakon šest uzastopnih kvartala, odnosno 18 meseci recesije. Pomenuti optimizam Eurostata motivisan je direktnim uticajem na javnost o znatno povoljnijem novom poslovnom okruženju u evrozoni, nego što je to realno. Međutim, ovaj anemičan napredak, uglavnom je rezultat rekordno niske kamatne stope ECB i blagog rasta nemačke i francuske privrede, a ne sprovođenja nekih teških, ali ključnih reformi širom EU, koje su i dalje u nedovoljne u ranoj fazi. Pogubna bi bila sada preuranjena saopštenja o tome da je krizi kraj. Sasvim pogrešno bi, naime, bilo zaključiti da je došao kraj mukama prezaduženih evropskih vlada. I politika MMF-a je, dakle, skoro ravnopravan saučesnik u greškama koje su učinili „vizionari“ ekonomske tranzicije u zemljama u razvoju, međutim, gro tih zemalja nema trenutno adekvatnijeg rešenja od sklapanja novog aranžmana sa MMF-om, pravdajući taj potez da su vlasti pre njih vodili katastrofalnu, i bez ikakve kontrole, politiku potrošnje.