УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЗРЕН-ЛЕПОСАВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Филмска и Тв култура
Тема: Деца и Тв
Предметни професор: Студент:
Мр. Далиборка Ђерковић Милена Миљковић 28/16
Лепосавић,2018.год.
4
1. Телевизија и њен утицај
Деца и телевизија често иду заједно и ако време проведено испред екрана може
служити у образовне сврхе, често може да се претера. Тема везана за гледање телевизије
мора често да се обрађује, јер смо сада окружени разним медијима и често заборављамо
праву комуникацију и односе.
Сматра се да су прве две године живота критичне за нормалан развој мозга и рано
детињство карактеришу нова друштвена интеракција, изложеност језику, разумевање
улоге појединца у друштву, самосвесност и небројене прилике за маштање и креативност.
Стручњаци активно расправљају о негативним последицама гледања емисија. Сматра се
такође да телевизија осиромашује осећај заједништва. Деца која често гледају телевизију,
мање верују другим људима, мање учествују у заједничким дечјим активностима ван куће.
Отуђивање није једини ризик који произилази из гледања телевизије на висини просека
четири сата дневно.
Већина програма које деца гледају намењена је одраслима. Деца верују у оно шти виде
на екрану. За малу децу, ТВ је реални свет, чак и ако се разликује од њихових вредности и
искустава. Они често не могу да кажу која је разлика између онога што је реално и оног
“кобајаги”. То децу може збунити и одвести у погресном правцу. То некада може
попримити и драстичне мере агресивности, насиља или дискриминације било које врсте,
што чак може довести до тога да деца повређују себе или друге, имитирајући оно што су
видела на телевизији.
ТВ може оштетити децу и на друге начине. Знамо, на пример, да деца која пуно гледају
телевизију постају
пасивна.
Медији имају потенцијал да доминирају дететовим животом
и да значајно утичу на успостављање интеракције са вршњацима и одраслима. Проводећи
друго време пред телевизором дете постаје пасивно, оно научи да прима информације без
потребе да на њих одговара. Деца да би правилно расла, треба да се баве одређеним
стварима, а не само да посматрају. Када се много времена проводи испред екрана, деца
губе шансу да постану креативна, да користе размишљање и развију своје моторне
способности. Веома је битно да подстичете дете да гледа различите врсте програма, али и
да пружите деци, осим гледања телевизије, мноштво других активности. Многи родитељи,
као и експерти, такође брину о “скривеним порукама”, које телевизија шаље као што су
употреба насиља, разни облици дискриминације, негативан утицај реклама на здраву
5
храну. Телевизија не поштује постепеност дечијег развоја, већ неоформљене дечије умове
прерано доводи у додир са светом одраслих, тако да деца гледају нечто что у ком случају
није за њихов узраст-чињенице и противречности живота као што су: прељуба, развод,
инцест, насиље...
Тако ТБ и други модерни медији често стварају циничну,од свега већ уморну, безвољну,
сензуалну, изопачену децу, којој су одузети неопходни детињи и младалачки снови
наметањем “стварности” телевизијског искуства, те су “катапулирани” у визуелно одрасло
доба много година пре него что могу да поднесу “преоптерећене мреже”.
Гледање телевизије је главна активност деце и адолесцената и на њих има велики
утицај. Деца у просеку, дневно гледају телевизију три до четири сата. Тим темпом, до
завршетка средње школе деца проведу више времена гледајући телевизију, него што
проведу у учионицама. Док телевизија може забавити, информисати и правити деци
друштво, са друге стране може утицати на њих и на непожељан начин.
Време проведено гледајући телевизију одвлачи од важних активности као што су
читање, израда домаћих задатака, играње, вежбање тренирање неког спорта и
социјализацију. Такође, гледајући телевизију, деца сазнају информације које могу бити
неприкладне и нетачне. Често не могу да праве разлику између фантазије приказане на
телевизији и реалности. Она су под утицајем преко хиљаду реклама које одгледају сваке
године, од којих се многе односе на алкохол, брзу храну и играчке. Деца која пуно
времена проведу гледајући телевизију вероватно ће:
Имати лошије оцене у школи
Читати мање књига
Мање се бавити спортом
Бити гојазна
7
Ако бебу или мало дете изложимо тв каналима за бебе или децу они ће их без сумње
привућу али неретко и одвући. Наиме ови канали су прављени тако да их карактеришу
превише јарке боје, карактеристична мелодија, периодично понављање садржаја и
неограничено време емитовања. Дакле сви стимулуси су пренаглашени. Ово су све
карактеристике које окупирају дечију пажњу али не дају информације из стварног света
већ децу увлаче у виртуелни свет. После изложености хиперстимулацији, коју нуде тв
канли намењени бебама и деци, стварни свет изгледа као бледа слика недовољно
привлачна. У раном узрасту (до годину дана) деца највише информација примају путем
сензорних подражеја.
Бебе се у прво време више занимају за звук, додир, мирис а затим за ликове, боје,
облике. Ови подражаји их привлаче, на њих усмеравају пажњу потом их диживљавају,
што значи да покрећу њихове емоционалне реакције. Да би дете имало знање о нечему
најпре мора да има чулна искуства на којима се базира стицање свих знања на овом
узрасту а која касније постају стабилна платформа за даље континуирано надограђивање.
Током логопедског рада имамо прилику да срећемо децу која:
• касне у проговарању
• имају поремећај пажње
• имају измањено понашање
Можемо да приметимо пораст деце која имају ове врсте проблема. Трагајући за
сличностима међу њима значајно се издвојила та да су деца превише времена проводила
уз тв или рачунар.Такође је интереснтан податак да се дужина времена које пороводе уз тв
или рачунар постепено повећавала и стварала код деце једну врсту зависности. Ако се
узму у обзир горе дата објашњења схватићемо да ово није пука случајност. Сада је важно
напоменути да деца после прве године настављају да уче откривајући свет око себе. Зато
је битно да имају рзличита интересовања на која ће усмеравати пажњу. Тако ће долазити
до сазнања а касније до идеја и мишљења. На крају се развија говор као њвиша сазнајна
функција.
Интересовање → пажња → сазнавање → идеје, мишљење → говор
