Upravljanje investicijama – Tržište kapitala

UVOD
Krajem 2006. godine, na poslovnoj večeri u hotelu Hilton u Parizu razgovarali smo sa našim domaćinom, predstavnikom firme Haribec iz Kvebeka u Kanadi, gospodinom Erikom de Franciosi-em o uvozu kontigenta kanadskog pasulja. Bio je drugi dan pregovora o uslovima koji su uključivali količinu, kvalitet, cenu, uslove akreditiva, dinamiku isporuke kao i dinamiku plaćanja. Kontigent je podrazumevao veću količinu robe koja bi se isporučivala sukcesivno tokom cele godine – u Srbiju je svakog meseca trebalo je da stigne po dva kontejnera najkvalitetnijeg šarenog pasulja iz Kanade. Bio je to prilično veliki posao za nas, malo veletrgovinsko preduzeće iz Šapca. Trgovali smo sa velikim igračima koji su opsluživali pola globusa.
Na samom kraju pregovora, kada su svi bitni elementi već zaključeni i kada smo postigli zadovoljavajuće uslove za obe strane, naš partner, gospodin de Franciosi, upitao je u kojoj valuti želimo da plaćamo: želimo li da brojimo eure ili US dolare? U tom trenutku, svi pogledi članova mog tima bili su uprti u mene. Odluka o valuti plaćanja je definitivno bila moj deo posla. Pre nego što sam izgovorio svoju konačnu odluku, pitao sam gospodina Erika šta bi njima odgovaralo i kakvo je njegovo mišljenje u pogledu forex tržišta u narednih nekoliko meseci. Odgovorio je da im je svejedno kada je reč o zbivanju na tržištu valuta, oni su tih dana uglavnom zainteresovani za stanje na hipotekarnom tržištu u SAD. Bio sam zbunjen, ali nisam dozvolio da se to primeti. Odgovorio sam da, kada je već tako, želimo da nam se obračunava u US dolarima. To je valuta kojom ćemo plaćati.  Šest meseci kasnije ispostavilo se da sam bio u pravu. Robu smo kupili obračunavši je u US dolarima koji je tih meseci slabio u odnosu na euro, dok smo je svakog meseca prodavali u dinarima vezujući cenu za euro. Za tih nekoliko meseci zaradili smo nekoliko hiljada eura na kursnoj razlici. Ipak, tih dana sam povremeno razmišljao o nastojanju gospodina Erika da pomno prati hipotekarno tržište u Americi. Kakve veze imaju kuće i druge nekretnine u SAD sa izvozom pasulja iz Kanade? Krajem 2008. mi je postalo jasno….

 1. Pojam tržišta kapitala
Tržište kapitala je institucijalno organizovan prostor u kom se po precizno utvrđenim pravilima i u tačno određenom vremenu susreću ponuda i tražnja odgovarajućeg tržišnog materijala. Materijal kojim se trguje na ovom tržištu karakteriše ročnost, odnosno na njemu se traži i nudi kapital na dugoročnoj osnovi, što čini primarno tržište kapitala. Na ovom tržištu se, takođe, može trgovati već emitovanim dugoročnim hartijama od vrednosti, pri čemu govorimo o sekundarnom tržištu kapitala.  Suštinski, predmet trgovanja na ovom tržištu je kapital, tj. novčana sredstva dugoročnog karaktera. Pod pojmom kapitala smatra se ukupan novčani iznos odložene potrošnje, pod uslovom da je minimalni rok odlaganja bar jedna godina.  Subjekti koji traže kapital su preduzetnici koji pribavljena sredstva ulažu u svoje poslovanje radi ostvarivanja poslovnih ciljeva koji se mogu ogledati u maksimiziranju
3dobiti, povećanja konkurentnosti, snaženju penetracije tržišta i na taj način osvajanja većeg tržišnog udela i sl. Značaj ovog procesa se ogleda u tome da preduzetnici na ovaj način obezbeđuju dugoročno finansiranje rasta i razvoja svog biznisa ( preduzeća, radnje i sl. ), što u krajnjem ishodu vodi ka jačanju celokupne nacionalne privrede.

Tri tržišta koja objedinjuje tržište kapitala su:
1. Kreditno-investiciono tržište. Na ovom tržištu se sreću ponuda i potražnja  dugoročnih, tj. investicionih kredita;
2. Hipotekarno tržište je tržište na kojem se nude i odobravaju dugoročni krediti na  osnovu hipotekarnih zaloga;
3. Tržište efekata, odnosno tržište dugoročnih hartija od vrednosti.