Ustavno pravo

Unitarna država i unija država

U jedinstvenoj ili unitarnoj državi postoji suverenost kod državnih organa. Unitarna država je podeljena na državne upravne okruge ili kominalna tela, tj. administrativne i samoupravne jedinice.
Sa stanovišta vršenja vlsati može biti: centralizovana ili decentralizovana. Centralizovana unitarna država može biti organizovana na principu koncentracije (gde centralni organ vrši sve funkcije državne vlasti, a lokalni organi samo striktno sprovode odluke donete u centru) i dekoncentracije poslova (gde se lokalnim organima prenosi vršenje izvesnih ovlašćenja, ali pri tome oni ostaju neposredno podređeni centralnoj vlasti). Kod decentralizovane unitarne države teritorijalne jedinice raspolažu pravom da, u granicama zakona, same uređuju svoje poslove i njima upravljaju. Poseban oblik unitarne države je sjedinjena unija u kojoj zakonodavac može odrediti da se neki zakoni primenjuju samo na delu državne teritorije ili da se od primene zakona izuzme određena teritorija. Postoji i dvonacionalna ili binacionalna država čije stanovništvo čine pripadnici dve nacije, što se odražava na organizaciju vlasti ove države (Makedonci i Albanci u BJRM).
Savez država je forma povezivanja suverenih država. Među savezima država izdvajala se realna unija, kojoj je pripadao izvestan politički značaj kod monarhije, kada je trebalo da se obezedi zajendičnost jedne dinastije. Ako više država na osnovu slučajno usklađenog ishoda dobije istu ličnost za nosioca najviše državne službe nastaje personalna unija (Simon Bolivar na čelu Perua, Kolumbije i Venecuele).
Konfederacija je takođe savez država koji nastaje međunarodnim ugovorom ili konfederalnim paktom. Države usvajaju ovaj pakt jednoglasno, ali zadržavaju pravo na secesiju, tj. pravo istupanja iz ovog saveza. Konfederacija nema vlastitu organizaciju vlasti. U njoj postoji konfederalna skupština, Dieta, u kojoj su sve države podjednako zastupljene, raspolažu pravom veta u postupku donošenja odluka ove skupštine, a te odluke izvršavaju organi država članica konfederacije. Države članice raspolažu pravom nulifikacije na osnovu koga same odlučuju da li će priznati ili poništiti neku odluku konfederacije. U nadležnosti konfederacije obično spadaju spoljni poslovi ili međunarodni odnosi, poslovi ofbrane i bezbednosti i dr. Konfederacija nema posebnu teritoriju i državljanstvo, jer njeni članovi nisu građani država članica, nego same države. Zbog toga konfederacija nije pravna ličnost, već pavni odnos i obično predstavlja prelazno udruzženje ka federalnoj državi.

Federalna država

Savezna država ili federacija je specifično povezivanje država, tako da savez ima kvalitet jedne države, s tim da je u isto vreme zadržana nesuverenost država članica. Dok je konfederacija savez država, dotle je federacija savezna država. Federalne jedinice nisu države jer nisu suverene. Na osnovu federalnog ustava suverenost pripada jedino federaciji, tako da je jedino ona državnopravni subjekat u unutrašnjem i međunarodnom pravu. U saveznoj državi se vrši podela državnih zadataka i ovlašćenja između centralnih organa saveza (savezni organi) i zemalja (zemaljski organi), tako da nijedna od ovih vlasti ne dobija neograničenu vlast, tj. potpunu suverenost. Članice federacije imaju sopstvenu ustavotvornu vlast koja je ograničena. Federalni ustav može da postavi pravne okvire za ustave država članica. Države žlanice ne raspolažu ni pravom nulifikacije. Federalno pravo uživa apsolutni prioritet u odnosu na pravo federalnih jedinica. Postoji jedinstvena teritorija i državljanstvo. Nezavisno od toga što imaju istu vlastitu državnu organizaciju, pravni poredak, teritoriju i dr, članice federacije ipak nisu države i nemaju pravo secesije