Uticaj djubrenja na ekosisteme

Uvod

Veliki broj ljudi upotrebljava đubriva za đubrenje svojih zasada a da nemaju ni osnovnu informaciju kakve će efekte postići ovom agrotehničkom merom. Pre đubrenja je, naravno, potrebno ispitati hemiski sastav zemljišta da bi na osnovu rezultata mogli da odredimo norme đubrenja prema zahtevima pojedinih kultura. Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i dr. su sortne osobine. Na pomenuta svojstva utiču i ekološki činioci a posebno agrotehničke mere, među kojima treba istaći uticaj đubrenja. Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili u slučaju njihove nestručne primene da pogoršaju kvalitet plodova. Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova u ratarskim kulturama u najvećoj meri utiču: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bakar. Njihov nedostatak ili suvišak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova.
Savremeni koncept proizvodnje hrane i održivi razvoj proizveo je radikalne promene u svetskoj poljoprivredi, gde visoka ulaganja, uzmiču pred znanjem, a kojem je cilj veća ekološka delotvornost poljoprivrede. Konvencionalna (standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremećaja u životnoj sredini, kao što su oštećenja i nestanak prirodnih biotopa, narušeni krajolik, povlačenje i nestanak divljači, smanjenje broja biljnih vrsta, zagađenje vode nitratima i pesticidima, degradacija poljoprivrednog zemljišta i sl.

Đubrenje i đubriva

Đubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji koja iziskuje značajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana, bez smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez ugrožavanja čovekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na adekvatan nacin. Poznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju pojedinih vrsta je osnovna pretpostavka uspešne i rentabilne proizvodnje. Mnoga naučna i stručna saznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjača u ovom segmentu su otkrila kako se biljke hrane i šta uzimaju iz zemljišta, a šta iz vazduha. Na bazi takvih saznanja definisane su metode (biološke i hemijske) za utvrdivanje potreba za djubrenjem.

Osnovni zadatak svakog poljoprivrednog proizvodjača u savremenim uslovima biljne proizvodnje je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada, a uz maksimalnu produkciju, ekonomičnost i zaštitu životne sredine od stetnog uticjaj zagađenja Ostvarivanje ovog zadatka predstavlja poznavanje svih faktora koji mogu uticati na prinose gajenih biljaka (npr. plodnost zemljišta).
Plodnost zemljišta je promenljiva kategorija i predstavlja njegovu sposobnost da biljkama omogući optimalnui shranu neophodnim nutrijentima. Ako zemljište ne može da obezbedi optimalnu ishranu biljaka primenjuje se djubrenje organskim ili mineralnim djubrivima;
Ukoliko dodajemo đubrenjem više đubriva nego što su potrebe biljaka za ostvarivanje planiranog prinosa, tada dolazi do izlaska nutrijenata iz poljoprivrednog sistema u životnu sredinu i do zagađenja životne sredine (vode- nadzemne, podzemne; vazduha i zemljišta). Kako bi smanjila i prevenirala zagađenje svih voda u Evropi, EU je donela stroge propise koji važe u svim zemljama članicama, kao i onima koje se pripremaju da to postanu. Najbitnija je Okvirna direktiva o vodama, a u domenu poljoprivrede Nitratna direktiva (91/676/EEC) koja se odnosi direktno na zagađenje nitratima iz poljoprivrede. U okviru Nitratne direktive nalazi se Kodeks dobre poljoprivredne prakse, set minimalnih zahteva propisanih Nitratnom Direktivom kojima se sprečava zagađenje nitratima i koje bi svaki poljoprivredni proizvođač morao dobro da poznaje i primenjuje

Podela đubriva

Mineralna đubriva se dele na dve grupe¬:

• Nekomplexna đubriva koja sadrže jedan od tri glavna elementa a to su azot, fosfor ili kalijum
• Komplexna đubriva poznata i kao NPK đubriva

Nekompleksna đubriva se dele na osnovu toga u kom su odnosu tri glavna elementa- azot,fosfor i kalijum a sadrže i druge bitne makro i mikroelemente.

UREA 46 sadržaj azota 46 %, Najveći sadržaj azota u odnosu na ostala azotna đubriva. Ne meša se sa drugim đubrivima. Može se koristiti i kao tečno đubrivo. UREA je visoko koncentrovano azotno đubrivo čiji je azot u amidnom obliku.Koristi se u predsetvenom đubrenju jer omogućuje postepeno pretvaranje amidnog azota u amonijačni i nitratni u skladu s klimatskim i agrohemiskim uslovima u zemljištu. Urea u jesen u osnovnom đubrenju služi za ubrzanu razgradnju biljnih ostataka, tj. aktiviranje organskog azota iz zemljišta. Ureom se prihranjuje većina biljnih kultura

KAN N 27 sadržaj azota 27 %, sadržaj MgO 4,5 – 5,5 %, sadržaj CaO 6,5 – 8,5 %, Kalcijum amonijum nitrat. Neutralno đubrivo.Pogodno za prihranu. Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta.KAN je poznato azotno đubrivo za prihranu svih poljoprivrednih kultura. Sadrži pola azota u amonijačnom, a pola u nitratnom obliku, pa deluje brzo i nešto produženo, tako da zadovo ljava potrebe bilja za azotom u određenom periodu. Sadržajem dolomita (oko 23 %) utiče na delimičnu neutralizaciju kiselosti zemljišta, a sadržajem magnezija zadovoljava potrebe bilja i za tim biljnim hranivom.

AN N 33,5 – amonijum nitrat, sadržaj azota 33,5%,sadržaj MgO 1%, Vrlo rastvorljiv.. Koristi se u prihrani svih poljoprivrednih kultura. Ne sme doći u dodir s mineralnim i organskim uljem jer tada posta je zapaljivo i eksplozivno. Vrlo je važno strogo pridržavanje propisa o postupku transportiranja i skladište nja.Prednost primjene ovoga đubriva je u mogućnosti kvalitetnije raspodele po površini i u većoj produ ktivnosti rada