Uvod u političke teorije

Poreklo i pojam ideologije

– Terminsko poreklo ideologije ne ukazuje mnogo na njenu suštinu. Razlog tome jeste RAZLIČITOZNAČENJE tog termina tokom njegovog trajanja, kao i njegova upotreba u DNEVNOPOLITIČKESVRHE.
– Termin je stvorila grupa filozofa sa TRASIJEM na čelu u tokom FRANCUSKEREVOLUCIJE.
– U tom momentu TRASI je pojam ideologija shvatao kao NAUKU O IDEJAMA, i da će ona služiti za otkriće porekla ideja svake vrste i tako postati KRALJICANAUKA.
– Napoleon I je sa svoje državničke pozicije ismejao ove filozofe nazvavši ih „IDEOLOZIMA“ što je imalo svakako podrugljiv smisao.
– Ideologijom će se najviše baviti MARKSISTI i tek će oni ovaj način mišljenja razraditi METODSKOMDOSLEDNOŠĆU.

– LENJIN će ideologiju tretirati kao ideje radničke klase koje unapređuju njen položaj u politici i društvu.

– Sam MARKS smatra da su misli vladajuće klase ujedno i vladajuće misli u toj epohi, što vodi tome da ideologija postane lažan ili iskrivljen pogled na svet te je tvrdio da PROLETERIJATU nije potrebna nikakva socijalna ideologija jer mu nisu potrebne iluzije.
Njegov najvažniji spis na ovu temu jeste „Nemačka ideologija“ u kom je ključna misao da je IDEOLOGIJA „pogrešna svest“.
– Međutim ovakva shvatanja nisu sklonile Lenjina i Staljina sa puta snažne IDEOLOGIZACIJE DRUŠTVA.
– Zatim će Antonio Gramši u svojim radovima pokazati da LIBERALNA ideologija prožima sve segmente buržujskog društva od politike do obrazovanja i umetnosti.
– Prihvatanjem MARKSIZMA-LENJINIZMA, STALJINIZMA kao i NACIFAŠIZMA kao zvanične socijalističke ideologije, pogrdnost reči ideologija menjala je svoju metu. U 2o. veku reč ideologija postaje oružje OPOZICIJE kojom ona obezvređuje nastojanja vlasti kao ideološka tj. Lažna.

– Tek u drugoj polovini 2o. vekaideologija počinje da se posmatra na objektivan i naučan način. Pre svega na način KARLA MANHAJMA.
Iz svih ovih razloga IDEOLOGIJA jeste jedan od najneodređenijih ali ipak i jedan od najvažnijih pojmova u društvenim naukama.
Dva različita značenja ideologije:
• Ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, nacija, država, društvenih grupa, organizacija)

• Ideologija je specifična pojava u društvenoj svesti – manje ili više netačna, iluzorna, ograničena svest, koja nastaje usled dejstva društvenih činilaca na saznanje.

Ovo drugo značenje je znatno ŠIRE rasprostranjeno od prvog.
Definicija ideologije:
Ideologija je sistematizovan skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju.
Može biti predstavljena u formi nekog UČENJA, POLITIČKE DOKTRINE ili ZVANIČNOG DRŽAVNOG STAVA.
MANHAJM razlikuje dve vrste ideologija:
• Totalna ili OPŠTA – Teži davanju odgovora na sva pitanja koja se tiču ljudskog društva i problema. Ona mora biti VLADAJUĆA kao ZVANIČNA ideologija u jednom društvu.

• PRAKTIKULARNA – Teži rešavanju problema u samo jednoj sferi društva ili politike u samo jednoj državi. Njeno rešavanje je usmereno na nekom parcijalnom društvenom problemu. Može prerasti u opštu.
Nisu retki ni SPOJEVI IDEOLOGIJA poput nacionalsocijalizma ili fašizma.
Najaktivniji zastupnici neke ideologije jesu POLITIČKE STRANKE, organizacije ili društveni pokreti.