Vanparnicni postupak

130. POSTUPAK ZA STICANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

Postupak za sticanje poslovne sposobnosti (sudska emancipacija) je relativno nov poseban vanparnicni postupak u vanparnicnom procesnom pravu RS. Po pravilima ovog postupka, postupa se kad treba, pod uslovima koji su predvidjeni porodicnopravnim normama, da jedno maloletno lice stekne potpunu poslovnu sposobnost. Postupak za sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnika je statusni vanparnicni postupak koji je regulisan odredbama Porodicnog zakona.
Potpuna poslovna sposobnost predstavlja sposobnost fizickog lica da sopstvenim izjavama volje sice prava i obaveze. Potpuna poslovna sposobnost, po pravilu, stice se punoletstvom. Lice punoletstvom stice sposobnost da samostalno odlucuje o svojim pravima i obavezama. Potpuna poslovna sposobnost stice se automatski, po samom zakonu, sa navrsenih 18 godina. Maloletnicima odredjenog uzrasta pravo priznaje ogranicenu poslovnu sposobnost koja im omogucava da preduzimaju pojedine pravne poslove i omogucava im da, pod odredjenim uslovima, steknu i potpunu poslovnu sposobnost i pre punoletstva. To je moguce ako maloletnik bude emancipovan.
Emancipacija, kao nacin prestanka statusa maloletstva, nastaje u slucajevima koji su predvidjeni u Porodicnom zakonu, a to su:
o u slucaju kada je maloletnik, nakon sto je dobio dozvolu za stupanje u brak, zakljucio brak
o u slucaju sudske emancipacije, kada sud donese odluku o sticanju poslovne sposobnosti u posebnom vanparnicnom postupku ako je maloletnik postao roditelj.
Postupak za sticanje potpune poslovne sposobnosti pokrece se predlogom maloletnika koji je postao roditelj. Postupak sudske emancipacije je jednostranacki vanparnicni postupak, ali je moguce da oba maloletna roditelja zajednicki pokrenu postupak za sudsku emancipaciju. Ali, i u tom slucaju postupak ima jednostranacki karakter jer se radi o spajanju dva istovremena postupka pred sudom koji je nadlezan za oba predlagaca. U postupku sudske emancipacije nije dopusteno da maloletnika zastupaju njegovi zakonski zastupnici, jer mu je samim zakonom priznata aktivna procesna legitimacija. Maloletnik, vec ima delimicnu poslovnu sposobnost i na ovaj nacin zeli da prosiri granice svoje poslovne sposobnosti. Predlog se podnosi osnovnom sudu, a mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu ili boravistu maloletnika. Predlog treba da sadrzi licne podatke maloletnika, cinjenice na kojima se predlog zasniva i dokaze o tim cinjenicama. Predlagac, takodje treba da navede i da dokaze da je stariji od 16 godina i da je dostigao telesnu i dusevnu zrelost neophodnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesima. Predlagac moze da povuce svoj predlog izricito, podneskom koji sadrzi izjavu o povlacenju ili usmenom izjavom na rocistu. Javnost u ovom postupku je iskljucena.
TOK POSTUPKA – U postupku za sudsku emancipaciju sud obavezno zakazuje rociste. Na zakazano rociste se poziva predlagac i potrebna lica da bi prikupio potrebne podatke za odlucivanje. S obzirom da se odlucuje o pravima maloletnika, sud je duzan da o pokrenutom postupku obavesti organ starateljstva, da ga pozove na rociste i da mu dostavlja podneske kao i odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek. Organ starateljstva, iako nije ovlascen da pokrece ovaj postupak, ovlascen je da uzme ucesce u ovom postupku radi zastite prava i interesa maloletnog predlagaca koji je postao roditelj i njegovog maloletnog deteta.
Sud u postupku, najpre izvidja da li je predlog podnet od maloletnika. Ako utvrdi da nije, resenjem odbacuje predlog. Kada utvrdi da je predlog podnet od maloletnika, sud ispituje da li su ispunjeni uslovi za sticanje potpune poslovne sposobnosti, i to saslusanjem maloletnika i izvodjenjem dokaza koji se odnose na materijalnopravne cinjenice. Sud utvrdjuje i da li je maloletnik stariji od 16 godina, da li je postao vanbracni roditelj, da li je dostigao potrebnu telesnu i dusevnu zrelost, kao i druge bitne okolnosti. Da bi se utvrdile relevantne cinjenice koje se odnose na psiho-fizicku zrelost, sud pribavlja misljenje od zdravstvene organizacije kao i misljenje organa starateljstva.
Nakon sprovedenog postupka, sud usvaja ili odbija predlog. Predlog usvaja kao osnovan ako su ispunjeni uslovi neophodni za sudsku emancipaciju. Kada ova odluka postane pravnosnazna predlagac je emancipovan i stekao je potpunu poslovnu sposobnost i potpuno je izjednacen sa punoletnim licima. Pravnosnazno resenje sud dostavlja maticaru nadleznom za vodjenje maticne knjige rodjeni.
PRAVNI LEKOVI – Protiv odluke suda kojom je odbijen predlog, predlagac ima pravo zalbe. Organ starateljstva je ovlascen da izjavi zalbu ukoliko je usvojen predlog. Izjavljivanjem zalbe, organ starateljstva naknadno stice procesni polozaj ucesnika. U ovom postupku iskljuceni su pojedini vanredni pravni lekovi. Jedini vanredni pravni lek koji je moguc i dopusten, jeste neblagovremena zalba protiv resenja kojim je odbijen predlog za priznavanje potpune poslovne sposobnosti.