Vazduh

UVOD

Opštepoznata je činjenica da bez vazduha ne može opstati ni jedno živo biće na planeti. Imajući u vidu ovu činjenicu, mnogi naučnici su se još od davnina bavili tematikom vazduha. Još su grčki lekar i filosof Hipokrat i arapski lekar Avicena isticali značaj čistog vazduha za zdravlje. Za hemičare novijeg doba, vazduh je bio predmet značajnijih ispitivanja, počev od Roberta Bojla koji je prvi govorio o vazduhu kao smeši gasova. Galileo Galilej je 1640.godine dokazao da vazduh ima težinu, a četiri godine kasnije Evanđelista Toričeli odredio je vazdušni pritisak. Nesumnjivo je da se fenomenom vazduha bave i naučnici današnjice. Vazduh se posmatra kao neicrpljivi obnovljivi prirodni resurs. Međutim, bez obzira na ovu njegovu osobinu, čist vazduh gotovo da ne postoji u prirodi. Stoga se danas naučnici širom sveta bave problemom aerozagađenja i iznalaženjima novih rešenja u borbi za očuvanje čistog vazduha.
U ovom radu bavićemo se temom vazduha kao neophodne komponente za život svih organizama na Zemlji. Biće reči o sastavu atmosfere i samog vazduha, ukazaćemo na važnost čistog vazduha za život ljudi i čitavog ekosistema, kao i na probleme do kojih dolazi kada se poremeti odnos komponenti u sastavu vazduha. Znači, detaljnije će biti razrađena tema aerozagađenja. Počev od samog pojma aerozagađenja, biće reči o izvorima zagađenja i vrstama zagađujućih materija, o efektima i posledicama zagađenja atmosfere kao i o merama zaštite.
1. HEMIJSKI SASTAV VAZDUHA

Vazduh ima dve osnovne funkcije: biološku (primarnu) i proizvodnu (sekundarnu). Biološka funkcija ogleda se u tome da vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje, zatim ugljen-dioksid neophodan za fotosintezu i azot, neophodan za sintezu biljnih belančevina. Sekundarna funkcija vazduha podrazumeva da je pomoću kiseonika iz vazduha moguć proces sagorevanja, u cilju proizvodnje električne i toplotne energije, te se ova funkcija naziva i proizvodnom.
Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. Ove primese (prašina, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli i druge čestice) nalaze se svuda u većim ili manjim količinama. Suv vazduh se sastoji od približno 78% azota, 21% kiseonika, 0,93% argona i vrlo malih količina plemenitih gasova (kriptona, ksenona, helijuma, neona), ugljen-dioksida 0,034%, vodonika, ozona, vodene pare .