Семинарски рад
Историја криминалистике
Трагови папиларних линија
Београд, децембар 2021.
3
2. Историјатрагова папиларних линија
Заинтересованост за папиларне линије води корене из далеке прошлости јер су оне саме по
себи занимљиве првенствено као део функције, односно чула додира и део су „средства“
које се одувек највише користи у егзистенцијалном процесу-руку. Као такве, нису само
карактеристична одлика људске врсте већ и других сисара као сто су нпр. мајмуни.
Од давнина се зна за отиске папиларних линија што потврђују разне археолшке ископине
украшене истим. Такође су у Кини и Јапану коришћени уместо потписа на разним
уговорима. Међутим, прави развој папилароскопије везан је за 19. век и британске
научнике, Вилијема Херсела и Френсиса Галтона. Галтон је истражујући особине цртежа
папиларних линија са биолошког, али и са криминалистичког аспекта, закључио да ако се
не изврши класификација цртежа папиларних линија, њихова примена биће умногоме
ограничена. Ипак, његову мисао успео је да реализује тек његов наследник, Едвард Хенри.
Иван Вучетић је такође био један од битнијих потпомагача да се метода папилароскопије
развије. Он развија сопствени систем дактилоскопске идентификације коме даје назив
икафалангометрија. У јуну 1892. аргентински град Necocheu потресло је ужасно убиство
шестогодишњег дечака Ponciana Carballa Rojasa и његове четворогодишње сестре
TerezieRojas. Њихова мајка, Francisca Rojas, имала је рану од ножа у врату и тврдила је да
је њен бивши љубавник Pedro Velasquez одговоран за напад. Међутим, Velasquez је
негирао кривицу, а имао је алиби, па је почетком јула 1892. године у помоћ локалној
полицији притекао инспектор Eduadro Alvarez из централне полицијске станице у La Plati.
Alvarez је приметио крвав отисак прста на вратима на месту злочина и замолио Francisci
Rojas да му узме отисак прста. Упоређујући њу и крвави отисак прста на вратима, тада 33-
годишњи Иван Вучетић из Хвара открио је да је Francisca Rojas убица сопствене деце, а да
је Pedro Velasquez невин. Суочена са доказима, Francisca Rojas признала је чедоморство и
осуђена на доживотни затвор за ужасан злочин.
Монструозни злочин Franciscе Rojas први је познати светски кривични случај решен
методом упоређивања отисака прстију, односно дактилоскопијом коју је измислио Иван
4
Вучетић. Случај “Rojas” је у то време био сензација. Дактилоскопија је данас дисциплина
криминалистичке технике у целом свету. Овај систем мерења подразумевао је
упоређивање висине тела, распона испружених руку, величине главе, а Alphonse Bertillon
је успео, упркос многим недостацима, да га наметне широм света. Уочавајући бројне
недостатке ове антропометријске методе, Вучетић је тражио нове начине идентификације
и проучавао научне радове о отисцима прстију. У раду британског антрополога Francisa
Galtona, нећака Charlesa Darwina, наишла је на поделу отисака према облику папиларних
линија – које могу да подсећају на лукове, петље или кругове. Galton је такође поставио
основне принципе дактилоскопије: трајност, непримењивост и бесконачну разноликост.
Ипак, Galton се у свом раду није бавио практичном применом свог открића нити је
направио одговарајући систем класификације. Тек 1891. године Иван Вучетић је први
разврстао отиске прстију леве и десне руке у групе, дао им класификационе ознаке и
направио шару за десет прстију. Ово је објављено у „Идентификационом систему“ 1896.
године.
Вучетићева дактилоскопска формула била у облику разломка.- Користио је комбинацију
од осам знакова (четири броја и четири слова): лукове је означио словом “А” (arco) и
бројем 1, унутрашњу замку словом "I” (presilla interna) и бројем 2, спољни трап са словом
“Е” (presilla externa) и бројем 3, и кругом са словом “V” (verticulo) и бројем 4. Тако је
добио практично применљив систем класификације отисака папиларних линија и створио
темеље нове науке, коју је према аргентинском математичару Francisca Latzine 1894.
назвао „дактилоскопијом“'.
2
После успеха у решавању случаја „Rojas“, уз помоћ отисака прстију решена су још два
случаја, па је његова метода потврђена. У част Ивана Вучетића, полицијска школа
(академија) основана 27. јуна 1941. године у Росарију, недалеко од La Plate, носи назив
„Вучетић“, као и градски кварт са парком у La Plate. У Хрватској је, пак, при Правном
факултету у Сплиту 1968. године основан Казнено-правни институт Иван Вучетић, а од
2
Пасиновић К. „
Иван вучетић-откривач дактилоскопије
“ Чланак поводом 50-годишњице његове смрти
(1925-1975).
6
Индивидуалност- Представља својство које се огледа у томе да је разноврсност и облика и
детаља папиларних линија на длановима, табанима и прстима толико особена да не постоје
две особе на свету са идентичним цртежима папиларних линија.
Груписање- Постоје три основна облика папиларних линија код људи: лукови, петље и
кругови.На основу њих се врши груписање без кога заправо читава метода о којој је реч не
би имала значаја и утицаја. Способност груписања омогућава вођење дактилографских
збирки, као и брзу и лаку идентификацију.
Преносивост- Врло је значајна особина када се ради о препознавању лица.Огледа се у
способности пресликавања цртежа папиларних линија приликом контакта са предметом,
са прстију, дланова и табана.
Да би се могла извршити идентификација лица на основу папиларних линија, неопходно је
постојање дактилоскопске збирке која садржи претходно узете отиске прстију одређених
категорија лица.
4
Када се идентификација лица врши на основу трагова папиларних линија, неопходно је да
се идентификација изврши вештачењем, које подразумева упоређивање фиксног трага и
узетог отиска. С обзиром на то да су папиларне линије индивидуалне за свако лице, према
облику свог цртежа, то се помоћу индивидуалних обележја на одразу тј. трагу папиларних
линија може утврдити да ли тај траг потиче од одређене особе. Због тога се приликом
вештачења не може тврдити да је траг папиларних линија идентичан са отисцима неке
особе, већ да фиксирани траг папиларних линија потиче од одређене особе. Ово значи да
се идентификација врши на основу теорије вероватноће, односно могућности понављања
обележја на папиларним линијама.
У западним земљама се не прави разлика између отисака и трага папиларних линија, него
се све што је у вези с тим појмом назива се отисак прста. Код нас се прави разлика између
појма отисак прста и траг папиларних линија. Наиме у духу нашег језика је да израз отисак
прста упућује да се од неке особе узимају отисци, док траг папиларних линија упућује да
4
Сајт
Papilaroskopija — Википедија (wikipedia.org)
(14.11.2021.)
