Uviđaj i pretresanje

Novi Zakonik o krivičnom postupku, pored već poznatih dokaznih radnji kao što su saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, veštačenje, uviđaj, rekonstrukcija događaja, provera računa i sumnjivih transakcija, privremeno oduzimanje predmeta i pretresanje, uvodi dve nove dokazne radnje i to: dokazivanje ispravom i uzimanje uzoraka (uzimanja biometrijskih uzoraka,uzoraka biološkog porekla i uzoraka za forenzičko-genetičku analizu). Međutim, i pored značaja novih metoda i tehnika u prikupljanju materijalnih dokaza, uviđaj zaslužuje posebnu pažnju kao dokazna radnja. Naime, uviđaj se u najvećem broju slučajeva vrši u predistražnom postupku, neposredno posle izvršenja krivičnog dela, zbog postojanja opasnosti od odlaganja, bilo da se radi o poznatom ili nepoznatom učiniocu krivičnog dela, sa ciljem da se otkriju, obezbede i fiksiraju predmeti i tragovi krivičnog dela, kao i druge činjenice i okolnosti koje mogu da budu od značaja za rasvetljavanje krivičnog dela, jer ono što se propusti na uviđaju, kasnije se teško može nadoknaditi. Uviđaj predstavlja veoma složenu delatnost, jer se problematika neposrednog opažanja kombinuje sa kriminalističkim metodama. Neposredno opažanje se dopunjuje primenom metoda merenja i brojanja, upoređivanja i eksperimentisanja, fiksiranja, zatim pronalaženja, obezbjeđivanja i snimanja pronađenih tragova idr.Krivičnoprocesno definisanje uviđaja svodi se na zakonsko određenje uviđaja kao neposredno, čulno opažanje, dok je kriminalističko definisanje uviđaja znatno kompleksnije i složenije, jer sasvim izvesno, uviđaj nije samo opažanje.