Vruće cinkovanje čeličnih konstrukcija

Vruće cinkovanje čeličnih konstrukcija

• saveti za projektante, proizvođače i korisnike

  TEHNOLOGIJA
Proces vrućeg cinkovanja se sastoji iz dva dela: hemijska priprema i samo cinkovanje materijala.
Hemijsku pripremu materijala čini niz postupaka:

•  Odmašćivanje – zavisi od materijala koji se odmašćuje, pa se shodno tome biraju najpovoljnija sredstva (najčešće deterdžent).
•  Ispiranje – Nakon odmašćivanja materijal se ispira u vodi.
•  Dekapiranje – Uklanjanje oksidnih slojeva u rastvoru kiseline.
•  Ispiranje – Materijal se ispira nakon dekapiranja i priprema za proces fluksovanja.
•  Fluksovanje – Pre uranjanja u vruć cink materijal mora biti prekriven slojem fluksa.
•  Potapanje u rastopljen cink – materijal se potapa u rastop cinka na temperaturi između 430-460 C.

Za vreme vrućeg cinkovanja cink sa gvožđem stvara sloj legure cinka i gvožđa.

•  Proces se završava ispekcijom komada.

  MATERIJALI POGODNI ZA VRU]E CINKOVANJE
Većina materijala koji sadrže gvožđe, vruće valjani čelici, hladno valjani čelici, čelici za livenje, gvožđe za izvlačenje, gvožđe za livenje se mogu uspešno zaštiti od korozije metodom vrućeg cinkovanja. Hemijski sastav materijala utiče na karakteristike cinkovanih komada. Tipičan odnos legure cinka i gvožđa u odnosu na debljinu zaštitnog sloja nastalog posle vrućeg cinkovanja iznosi 50-70%. U zavisnosti od procenta određenih elemenata u materijalu taj odnos može dostići gotovo 100%. Razlike zaštitnog sloja sastavljenog prvenstveno od legure cinka i gvožđa od tipičnog sloja: – izgled – legura cinka i gvožđa ima mat sivi izgled zbog odsutnosti slobodnog cinka. Sloj slobodnog cinka daje sjajniju površinu zaštitnog sloja. – prijanjanje – u retkim slučajevima gde je zaštitni sloj izuzetno tanak, postoji mogućnost problema odnošenja pod uslovima spoljnog pritiska (toplota, oštar udar,…).
Različiti izgled zaštitnog sloja (matirana ili sjajna) ne mora da znači bolju ili lošiju dugotrajnu zaštitu od korozije. Smernica za izbor čelika koji obezbeđuje dobijanje dobre zaštitne površine poželjno je da bude: – ugljenika manje od 0.25%, fosfora manje od 0.04% i magnezijuma manje od 1.35% – silicijuma manje od 0.03% ili između 0.15% i 0.25%. Sadržaj fosfora ne bi trebalo da bude veća od 0.04% za čelike koji se podvrgavaju vrućem cinkovanju. Fosfor deluje kao katalizator i povećava debljinu sloja legure cinka i gvožđa. Ovaj porast je nekontrolisan za vreme procesa.