Zagadjivanje zivotne i radne sredine

Hiljadama godina su se čovek i priroda skladno razvijali i napredovali. Priroda je pomagala čoveku da opstane, nudila mu svoje bogastvo i bila nesebična u tome. Ravnoteža je postojala vekovima. On je zahvaljujući svojim velikim intelektualnim i stvaralačkim potencijalom, bogato nasleđenom iskustvu, znanju i kontinuitetu ljudske misli i ljudskih dostignuća u tolikoj meri usavršio tehnologiju da je mogao sebi da stvori sredinu u kojoj će živeti, praktično na bilo kom delu planete. Pri tome naravno nije vodio računa o kapacitetima sredine i ravnoteži u njoj. A u prirodi postoje granice do kojih ona može apsorbovati određenu količinu supstanci i energije a da se ne ugrozi stabilnost sistema društvo-priroda. Kada se ta granica pređe onda nastaje zagađenje prirodne sredine pri čemu je čovek i njegova aktivnost najveći zagađivač.
Sa naglim tehničko-tehnološkim razvojem i razvojem industrije, zagađivanje prirode počinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne granice, postajući globalni problem savremenog čoveka. Kvalitet i kvantitet zagađivanja u početnoj fazi industrijalizacije zavisio je jedino od tehnološkog procesa.