Zdravstveno vaspitni rad kod dijabetes melitus

1. Uvod

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom- trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema.
Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost.
Živimo u vremenu i svetu punom konstantnih, brzih i nepredvidivih promena. Te promene se odnose na svaki aspekt našeg života,a odnose se i na znanje kao najvažniji ljudski resurs i kapital. S obzirom na neophodnost posedovanja informacija (znanja) da bi se opstalo u stalno promenljivom okruženju, neophodno je sprovoditi zdravstveno-vaspitni rad kao preventiva ѕa ZDRAVLjE čoveka.
Dijabetes melitus zahteva neprekidan zdravstveno-vaspitni rad sa pacijentima.
2. Faktori rizika- dijabetes melitus (šećerna bolest)

Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja. Postoji bojazan da će u skoroj budućnosti dobiti razmere pandemije, naročito tip 2. dijabetesa. Procenjuje se da je u našoj zemlji broj obolelih između 200000 i 250000 sa prevalencijom od oko 2,5

Genetika
Nasledni faktori često igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod određene individue. Oni to čine povećanjem osetljivosti beta-ćelija na viruse, razvojem autoimunih antitela protiv sopstvenih ćelija pankreasa, degenerativnim promenama na ćelijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornošću insulina. Sklonost za dijabetes se prenosi direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih činilaca u toku života (što je razlog zašto se šećerna bolest ne pojavljuje obavezno kod svih potomaka obolelih).