ISO 14001 i EMS sertifikacija

Uvod
Međunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (fr. Organisation internationale de normalisation, engl. International Organization for Standardization) je agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, zadužena za standardizaciju, odnosno izdavanje standarda. Odabrali su ISO, poreklom od grčke reči isos, što znači jednak. Bez obzira na zemlju i jezik, skraćenica naziva organizacije će uvek biti ISO. Osnovana je 1946. godine sa ciljem da poboljša razvoj međunarodne trgovine, ekonomije i komunikacija.  Organizacija predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 162 zemlje i ujedno je najveća svetska institucija za razvoj standarda. ISO u svom portfoliju trenutno ima više od 17.500 internacionalnih standarda i ostalih normativnih dokumenata. ISO program rada se kreće od standarda za tradicionalne aktivnosti, kao što su poljoprivreda i inženjering, preko medicinskog inženjeringa, proizvodnje i distribucije, do transporta, medicinskih sredstava, informacija i informacionih tehnologija, sve do standarda za dobru praksu u proizvodnji i pružanju usluga.
ISO se sastoji od više od 190 tehničkih komiteta. Finansira se od članarina koje plaćaju države članice za učešće nacionalnih organizacija za standardizaciju u radu ISO organizacije, kao i od prodaje standarda.
Interesovanje za održanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštite zdravlja ljudi sve više raste i stoga organizacije svih veličina sve više pažnje posvećuju potencijalnim ekološkim uticajima svojih aktivnosti, proizvoda i usluga. Ekološki učinak neke organizacije postaje sve važniji za interne i eksterne zainteresovane strane. Postizanje ispravnog ekološkog učinka zahteva od organizacije da prihvati obavezu da sistematski pristupi uvođenju sistema upravljanja zaštitom životne sredine (EMS  – Environmental Management Systems) i njegovom kontinualnom poboljšanju. Opšta svrha ovih smernica jeste da organizacijama obezbedi pomoć pri sprovodenju i poboljšanju EMS. Smernice su konzistentne sa koncepcijom održivog razvoja i kompatibilne sa različitim kulturnim, socijalnim i organizacionim okvirima.
Ovaj  seminarski rad sadrzi sedam poglavlja. U prvom se opisuje standard serije ISO 14000, u drugom suština standarda serije ISO 14001, u trećem prednosti implementacije sistema zaštite životne sredine i razlozi zbog kojih kompanije uvode standard ISO 14001, u četvrtom veza između ISO 14001 i EMS-a, u petom važnost standarda ISO 14001 za sektor saobraćaja, u šestom primeri kompanija u Srbiji koje su uvele ISO 14001 i u sedmom faze implementacije i sertifikacije ISO 14001.

Standardi serije ISO 14000
Godine 1992. održana je konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru, na kojoj se više od 100 zemalja sveta dogovorilo o daljem razvoju programa upravljanja životnom sredinom. Na konferenciji je razmatrano koliki su negativan uticaj izazvale ljudske aktivnosti na životnu sredinu. Serija standarda ISO 14000 (objavljena 1996. godine) nastala je kao odgovor na svakodnevno povećanje brige o životnoj sredini kao i proporcionalnom povećanju broja zakona koji obrađuje ovu materiju, odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj  organizaciji da postavi svoje poslovanje na način da odgovori na rastuće zahteve zaštite životne sredine. Pored izbegavanja problema od strane mikrookruženja i zakonodavstva usled nepridržavanja ekoloških normi, organizacije koriste EMS kao svoju konkurentsku prednost, nudeći proizvode koji sa jedne strane ne štete životnoj sredini, a nastali su kroz proces koji sam po sebi ne može da naudi prirodnom okruženju. Sam proces implementacije podrazumeva nekoliko faza. Kao prvo, od najvišeg rukovodstva očekuje se da definiše politiku zaštite životne sredine te organizacije, i obezbedi da ona odgovara prirodi, obimu i ekološkim uticajima njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga, kao i da se obaveže na kontinualno poboljšanje i usaglašavanje sa relevantnim zakonskim i drugim propisima.